TIŠINA KOJA GOVORI
U tišini manastirskih hodnika, dok svetla gradova prestaju da sijaju, počinje posebna služba – noćna straža.
Ovo nije obična straža, već duhovno bdenje, kada monah ili iskušenik ostaje budan pred svetim moštijama i ikonama, tražeći bliskost sa Bogom i prisustvo nevidljivog sveta.
U tim satima, svaka senka, svaki šum, pa i miris tamjana dobija posebno značenje, a tišina postaje glas koja progovara srcu vernika.
U mnogim starim srpskim manastirima postojao je običaj da monasi drže stražu pored svetih moštiju, ikona čudotvorki ili u samoj crkvi tokom noći. To bdenje nije imalo vojnički karakter, iako se nazivalo stražom, već je bilo duhovni podvig: ostati budan pred licem Božijim onda kada se ceo svet umirio i kada samo tišina progovara.
Jedan starac iz Ovčarsko-kablarske klisure svedočio je kako je, kao mlad iskušenik, bio postavljen da dežura u manastirskoj crkvi u ponoć. „Tada je crkva bila polumračna, samo kandilo pred ikonom Bogorodice je tinjalo. Odjednom mi se učinilo da čujem pesmu, tiho, kao pojanje koje dolazi iz oltara. Nisam video nikoga, a srce mi je tuklo. Shvatio sam da nisam sam, i da oni koje ne vidimo – anđeli – neprestano pevaju pred Gospodom.“
Slična svedočanstva nalazimo i u Hilandaru. Zabeleženo je da su braća, dok bi stražarila pored moštiju svetitelja, osetila miris koji nije bio od tamjana, već blag i nebeski, koji bi ispunjavao ceo hram. Za njih je to bio znak da je nevidljivi svet prisutan, da stražari nisu sami u svojoj noći.
Noćna straža imala je i praktičnu stranu: u vremenima turskog zuluma ili hajdučije, manastiri su morali biti čuvani. Ali monasi su verovali da se pravo čuvanje događa molitvom, a ne oružjem. Tako su mnogi bdili, čitajući psalme i moleći se, dok bi napolju huktao vetar i šumela šuma.
Za vernike, noćna straža ima snažnu poruku: u svetu punom buke i meteža, tek u tišini noći može se čuti ono što je skriveno. Hrišćanin je pozvan da bar ponekad probdi u molitvi, makar i kratko, da bi osetio šta znači biti budan srcem pred Bogom. Jer, kako kaže Pismo: „Bdijte i molite se, da ne padnete u iskušenje.“
Noćna straža u manastiru nije samo uspomena iz prošlosti, već podsećanje da u svakoj tihoj molitvi, u svakoj probdeloj noći, Hristos i Njegovi anđeli stoje kraj nas.
Leave A Comment