HORMONSKI REGULATORI

Vlakna deluju kao prirodni „apsorberi“ viška hormona, vezujući se za metabolizovane estrogene i pomažući njihovo izbacivanje iz tela.

U savremenom načinu života, koji često uključuje prerađenu hranu, stres i hormonske disbalanse, višak estrogena u telu postaje česta pojava – kako kod žena, tako i kod muškaraca.

vlakna

Ovaj fenomen poznat je kao estrogenska dominacija, a povezuje se sa brojnim zdravstvenim problemima: od neredovnih ciklusa, mioma i PMS-a, do problema sa prostatom, aknama i gojaznošću. Upravo u toj priči, prirodna vlakna iz hrane igraju jednu od ključnih, ali često zanemarenih uloga.

Kako se estrogen eliminiše iz organizma

Estrogeni se u telu metabolišu u jetri, a potom putem žuči dospevaju u creva, gde ih organizam, uz pomoć bakterija i vlakana, priprema za izlučivanje. Međutim, ako u crevima ne postoji dovoljan sadržaj vlakana, deo estrogena se reapsorbuje nazad u krvotok – proces koji se naziva enterohepatična recirkulacija. To dodatno opterećuje jetru i vodi ka kumulaciji hormona.

Zato je važno ne samo da jetra funkcioniše pravilno, već i da se estrogen efikasno izbaci putem stolice – a tu na scenu stupaju dijetalna vlakna.

Uloga vlakana u hormonskoj ravnoteži

Vlakna deluju kao prirodni „apsorberi“ viška hormona, vezujući se za metabolizovane estrogene i pomažući njihovo izbacivanje iz tela. Posebno su značajna nerastvorljiva vlakna, koja povećavaju zapreminu stolice i ubrzavaju njen prolazak kroz creva, čime se smanjuje vreme koje estrogen provodi u kontaktu sa crevnim zidom.

S druge strane, rastvorljiva vlakna, kao što su pektin i beta-glukan, hrane korisne crevne bakterije koje dalje podržavaju normalan metabolizam hormona i smanjuju aktivnost enzima (poput beta-glukuronidaze) koji učestvuju u reapsorpciji estrogena.

Najbolji izvori prirodnih vlakana

Kombinacija rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana daje najbolji efekat. Evo nekoliko odličnih izvora:

  • Laneno seme – bogato lignanima koji imaju fitoestrogenska svojstva, ali i snažno vezuju aktivne estrogene.

  • Ovsene mekinje – dobar izvor beta-glukana.

  • Jabuke, kruške, šljive – sadrže pektin, koristan za crevnu floru.

  • Integralne žitarice – naročito raž, ovas i ječam.

  • Povrće iz porodice kupusnjača – kupus, brokoli, kelj; osim vlakana sadrže i glukozinolate koji pomažu u detoksikaciji estrogena.

  • Pasulj, leblebija, sočivo – odličan izvor i rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana.

Preporuke za svakodnevni unos

Stručnjaci preporučuju unos od 25–35 grama vlakana dnevno. Nažalost, prosečan unos u razvijenim društvima daleko je ispod toga. Postepeno povećanje unosa, uz dovoljan unos tečnosti, može doprineti ne samo regulaciji hormona, već i boljoj probavi, stabilnijem šećeru u krvi i osećaju sitosti.

Zaključak

Vlakna nisu samo „čistači“ creva, već i važni regulatori hormonske ravnoteže. U kontekstu eliminacije viška estrogena, pravilna ishrana bogata biljnim vlaknima može igrati presudnu ulogu u prevenciji brojnih tegoba.

Uvođenjem jednostavnih, ali doslednih navika – poput kašike lanenog semena ujutru ili tanjira pasulja nekoliko puta nedeljno – možemo pomoći telu da se oslobodi suvišnih hormona i uspostavi prirodni balans.