Uvek ti se potajno nadam

Uvek ti se potajno nadam
Početkom nedelje,
Početkom dana.
Izjutra kad ideš na posao
Možda se slučajno sretnemo…
Uvek ti se potajno nadam
Nekog utorka dok pada kiša,
Neke srede kad sunce grane,
Da trčiš mokar il’ šetaš sa devojkom bar
Al’ da se duše na tren ponovo sretnu.
Teškim četvrtkom bez kraja,
U gužvi, u gradu, u busu, marketu,
(A kao baš me briga gde si na svetu):
Uvek ti se potajno nadam.
Uvek ti se potajno nadam
Kad dođu smeh, pesma i petak,
Grad živi i peva,
A jedna luda još ludo sneva…
Uvek ti se potajno nadam
Kad se subotom noću kroz ulicu ori
„Bolje biti pijan nego star”…
Pomislim da si možda baš ti!
Penjem se na prste krišom, naginjem se kroz prozor.
Uvek ti se potajno nadam
A nikada nisi ti.
Nisi ti tog dana
Ni sledećeg, već godinama,
Ali i nedeljom takođe:
Uvek ti se potajno nadam…