PREVENCIJA JE KLJUČ

Virusne infekcije u detinjstvu ne znače automatski razvoj autoimune bolesti, ali kod genetski osetljive dece mogu delovati kao okidač.

Autoimune bolesti predstavljaju grupu poremećaja u kojima imuni sistem greškom napada sopstvene ćelije i tkiva. Njihov uzrok je složen i uključuje kombinaciju genetskih faktora, okruženja i imunoloških mehanizama.

autoimune bolesti

Poslednjih godina sve više pažnje privlači pitanje – da li virusne infekcije u detinjstvu mogu biti okidač za kasniji razvoj autoimunih bolesti?

Kako virusi mogu uticati na imuni sistem?

Imuni sistem dece prolazi kroz fazu „učenja“ u kojoj razlikuje sopstveno od stranog. Virusne infekcije mogu da poremete taj proces na nekoliko načina:

  • Molekularna mimikrija – virusne čestice ponekad liče na proteine u ljudskom telu, pa imuni sistem, nakon što ih napadne, nastavlja da greškom napada i sopstvena tkiva.

  • Hronična aktivacija imunog sistema – dugotrajna ili teška infekcija može ostaviti imuni sistem u stanju povišene „budnosti“, što povećava rizik od autoimunog odgovora.

  • Oštećenje tkiva – neki virusi oštećuju ćelije i tkiva, a imuni sistem potom reaguje na te promene kao na strano telo.

Najčešće povezivane bolesti

Istraživanja ukazuju na povezanost između pojedinih virusnih infekcija i specifičnih autoimunih bolesti:

  • Epštajn-Bar virus (EBV) – često povezuje sa multiplom sklerozom i lupusom.

  • Enterovirusi – u nekim studijama povezani sa razvojem dijabetesa tipa 1 kod dece.

  • Virus gripa i respiratorni virusi – istražuju se kao potencijalni okidači reumatoidnog artritisa.

  • COVID-19 – kod pojedine dece i adolescenata zabeleženi su autoimuni poremećaji nakon infekcije, mada su istraživanja još u toku.

Da li sve infekcije povećavaju rizik?

Važno je naglasiti da većina dece koja preleži virusne infekcije nikada neće razviti autoimune bolesti. Presudnu ulogu imaju genetska predispozicija i faktori okruženja (ishrana, stres, izloženost toksinima). Virusi se posmatraju kao „okidači“, a ne kao glavni uzrok.

Uloga vakcina u prevenciji

Zanimljivo je da neka istraživanja pokazuju da vakcinacija, sprečavajući teže virusne infekcije u detinjstvu, može indirektno smanjiti rizik od razvoja autoimunih poremećaja. Na primer, sprečavanje komplikacija posle malih boginja ili zaušaka smanjuje mogućnost trajnog oštećenja tkiva koje bi moglo izazvati autoimuni odgovor.

Budućnost istraživanja

Naučnici danas pokušavaju da identifikuju „rizične kombinacije“ – koji virus kod koje genetski predisponirane dece može izazvati autoimunu bolest. Ako se ta kombinacija tačno utvrdi, u budućnosti bi bilo moguće razviti personalizovane preventivne programe ili terapije koje „resetuju“ imuni sistem.

Zaključak

Virusne infekcije u detinjstvu ne znače automatski razvoj autoimune bolesti, ali kod genetski osetljive dece mogu delovati kao okidač.

Iako su istraživanja još uvek u toku, jasno je da prevencija teških infekcija, jačanje imuniteta i praćenje dece sa porodičnom istorijom autoimunih bolesti imaju ključnu ulogu. Razumevanje ove veze može otvoriti nove puteve u ranom prepoznavanju i prevenciji autoimunih poremećaja.