UTICAJ NA HIPERTENZIJU

Buka u javnom prevozu često se doživljava kao neprijatnost, ali u stvarnosti predstavlja tihi rizik za kardiovaskularno zdravlje.

Javni prevoz je za mnoge nezaobilazan deo svakodnevnice – put do posla, škole ili obaveza retko prolazi bez autobusa, tramvaja ili voza.

u prevozu

Međutim, malo ko razmišlja o tome kakav uticaj svakodnevna buka u tim vozilima može imati na zdravlje. Dok se tradicionalno govori o neprijatnosti i stresu, sve je više dokaza da dugotrajno izlaganje buci u javnom prevozu može biti značajan faktor rizika za povišen krvni pritisak.

Koliko je glasna svakodnevica u prevozu?

Merenja u evropskim gradovima pokazala su da buka u autobusima i tramvajima često prelazi 80 decibela, a u vozu ili metrou i više od 85. To je nivo koji stručnjaci već svrstavaju u kategoriju štetnih ako mu je čovek izložen duže vreme. Za poređenje – normalan razgovor kreće se oko 60 decibela, dok se buka u kafiću kreće oko 70.

Kako buka utiče na krvni pritisak?

Naše telo reaguje na buku kao na stresor. Kada je buka konstantna ili previsoka, aktivira se simpatički nervni sistem – oslobađa se adrenalin, srce ubrzava, a krvni sudovi se sužavaju. Kod osoba koje se svakodnevno voze u bučnim uslovima, to znači da telo ulazi u stanje hronične napetosti, što dugoročno podiže krvni pritisak i povećava rizik od hipertenzije.

Naučni dokazi

Studije su pokazale da radnici koji provode više sati dnevno u bučnim sredinama – uključujući vozače javnog prevoza – češće razvijaju hipertenziju i kardiovaskularne bolesti. Iako se o putnicima ređe govori, istraživanja ukazuju da i kod njih postoji sličan trend: osobe koje svakodnevno provode sat ili dva u bučnim autobusima i vozovima imaju veći rizik od povišenog krvnog pritiska u poređenju sa onima koji koriste mirnija prevozna sredstva ili kraće putuju.

Ko je najugroženiji?

  • Ljudi sa već postojećom hipertenzijom – buka dodatno pogoršava stanje.

  • Stariji putnici – njihovi krvni sudovi su prirodno osetljiviji.

  • Redovni korisnici prevoza – oni koji svakodnevno putuju duže od sat vremena.

Moguća rešenja i prevencija

Potpuno izbegavanje buke u javnom prevozu teško je ostvarivo, ali postoje načini da se rizik smanji:

  • korišćenje čepića za uši ili slušalica sa funkcijom poništavanja buke,

  • izbor mirnijih mesta u vozilu (dalje od motora i vrata),

  • kraće i fleksibilnije rute kada je moguće,

  • urbanističke mere – modernizacija vozila i bolja zvučna izolacija.

Zaključak

Buka u javnom prevozu često se doživljava kao neprijatnost, ali u stvarnosti predstavlja tihi rizik za kardiovaskularno zdravlje.

Dugotrajna i svakodnevna izloženost može doprineti razvoju hipertenzije, posebno kod ljudi koji već spadaju u rizične grupe. Prepoznavanje ovog problema prvi je korak ka boljoj prevenciji – kako kroz individualne mere zaštite, tako i kroz sistemska rešenja u javnom saobraćaju.