"Grad radosti" - film koji je Svejziju trebalo da promeni karijeru, ali...

OSTVARENJE IZ 1992.

Kada je saznao da režiser Rolan Žofe traži glavnog glumca za novu dramu „Grad radosti“ (City of Joy), osetio je da mu se pruža šansa kakvu je čekao.

Na vrhuncu popularnosti početkom devedesetih, Patrik Svejzi tražio je ulogu koja bi ga izdigla izvan statusa holivudske zvezde romantičnih i akcionih hitova. Želeo je da se potvrdi kao ozbiljan dramski glumac – a verovao je da će upravo film Grad radosti biti njegova prekretnica.

Kao i mnogi glumci koje je slava najpre obeležila zbog izgleda i harizme, Svejzi je želeo da dokaže da je sposoban da iznese zahtevne, složene likove. Kada je saznao da režiser Rolan Žofe, poznat po nagrađivanim „Poljima smrti“, traži glavnog glumca za novu dramu „Grad radosti“ (City of Joy), osetio je da mu se pruža šansa kakvu je čekao.

„Instinktivno sam znao da rad sa njim, na filmu koji se iskreno bavi ljudskim iskustvom, može promeniti ne samo moju karijeru nego i moj život“, napisao je kasnije u memoarima „Vreme mog života“, prenosi Far Out. Nažalost, bio je samo delimično u pravu.

Uloga koja je trebalo sve da promeni

U filmu je tumačio Maksa, američkog hirurga koji, nakon što izgubi dete na operacionom stolu, odlazi u Kolkatu u potrazi za duhovnim iskupljenjem. Tamo upoznaje lokalnog farmera koji ga uvodi u siromašni kvart nazvan Grad radosti, gde žive bolesni i najsiromašniji.

Kroz njihovu hrabrost i dostojanstvo, Maks postepeno pronalazi mir. Iako se priča danas često kritikuje kao kliše o „belom spasiocu“, Svejzi je bio uveren da snima film koji će ostati upamćen. Lik ga je privukao jer se, kako je govorio, „stalno borio sa sopstvenim demonima“. Režiseru je poručio: „Ako mi date ovu ulogu, radiću neumorno. Ali još važnije – daću vam svoje srce.“

Potpuna posvećenost i gorko razočaranje

Obećanje je i ispunio. Tokom priprema volontirao je u hospiciju Majke Tereze, gde je brinuo o bolesnima i umirućima. Jednom prilikom pomagao je detetu s teškom opekotinom.

„Nisam gadljiv, ali bilo je bolno skidati zavoj s njegove rane. Ipak, njegova hrabrost bila je inspiracija“, rekao je za Entertainment Weekly, dodajući: „Na takvom mestu čovek shvati šta je prava snaga.“

Ipak, kada je film stigao u bioskope, dočekan je mlako. Kritičari i publika zamerili su mu predvidljivost i površan prikaz Indije. Za Svejzija, koji je u projekat uložio celog sebe, to je bio bolan udarac. Teško je podneo činjenicu da je njegova „uloga života“ doživela neuspeh.