„PREMUDROST SAZDA SEBI DOM“
Rođenje Presvete Bogorodice označava početak ispunjenja Božijeg plana spasenja. Sa Njom na zemlju dolazi nada, jer se rađa Ona koja će postati Lestvica između neba i zemlje i Majka Spasitelja sveta.
Ovo je priča koju je zapisao sveštenik Valerij Duhanjin.
Jakov je hitao. Spasavajući se od gneva brata svoga Isava, užurbano je išao po kamenitim stazama, obuhvatajući pogledom zemlje koje su nekada obećane njegovom dedi Avramu. Umorivši se od užurbanog putovanja, Jakov se odlučio na kratak odmor, spustio glavu na kamen i ubrzo zaspao.
I evo vidi u snu: lestvica, utvrđene na zemlji, doseže do samog neba. Anđeli Božiji silaze i penju se po njoj, a na vrhu je Gospod. I čuje od Njega Jakov radosne, utešne reči: „Blagosloviće se u tebi i u semenu tvome sva plemena zemaljska; i evo ja sam s tobom” (Post. 28, 14-15).
Probudivši se, Jakov, ushićen viđenim i onim šo je čuo, pomalo naivno govori: „Gospod je prisutan na mestu ovom; a ja nisam znao!” (Post. 28, 16). I sa svetim trepetom dodaje: „Kako je strašno ovo mesto! To nije ništa drugo do dom Božiji, to su vrata nebeska” (Post. 28, 17).
Da li je shvatao Jakov šta mu je to bilo otkriveno u viđenju, mi ne znamo. Znamo da je, ohrabren duhovnim viđenjem, pohitao dalje. Bog je blagoslovio njegov život i njegov trud. Od njega se rodilo mnogobrojno potomstvo. A zatim je bilo kazano: „Zasijaće zvezda od Jakova” (Br. 24, 17).
„Lestvica”, „Vrata nebeska” – tako je rečeno i predskazano o Bogomajci. „Raduj se, lestvice nebeska, kojom siđe Bog!” „Raduj se, moste, koji nas prevodiš od zemlje na Nebo”. Tako pojemo u akatistu. Ona je nebo na kojem je zasijala zvezda. Ona je lestvica, vrata, dveri nebeske „kojom siđe Bog”.
Da bi zasijala zvezda, potreban je nebeski svod. I da bi sa Neba sišao na zemlju, potrebna je „lestvica”, to jest Ona, posredstvom koje će se roditi Bog na zemlji kao Čovek. Lestvica, zapravo, čudesan most, prostirala se u Jakovljevom viđenju od zemlje do neba. Nebo je Carstvo Čistote, zemlja je polje bitke. Nebo je svet nebožitelja, zemlja – to smo mi, zemni.
„Lestvica nebeska” znači da kod One koja živi na zemlji postoji nešto što je i posred zemaljskog čini nalik Nebu. Šta je to? „Premudrost sazda sebi dom” (Prič. 9, 1), čujemo u mudroj priči (i ova se priča takođe čita na bogosluženju Bogorodičnog praznika, kao i spomenuta povest o Jakovu). „Premudrost”, tako je rečeno o Sinu Božijem, jer On jeste „Božija Sila i Božija Premudrost” (1Kor. 1, 24).
Šta On stvara sebi za dom na zemlji? „Koliko su ljubljena Tvoja naselja, Gospode” (Ps. 83, 2), nema na zemlji ničeg lepšeg od hrama Božijeg. Ali od prvih rajskih trenutaka, rastvorenih večnošću, Bog je želeo da živi u čoveku kao u čudesnom hramu svome.
Um i srce, besmrtna duša i telesni sastav prizvanog na besmrtnost, sve je to stvoreno samo sa jednim ciljem: da postane hram Božiji. Prepodobni Makarije Veliki, koji je dosegao ovu istinu iskustvom svoga života, veoma poetično rasuđuje: „Kao što je nebo i zemlju stvorio Bog radi čovekovog obitavanja, tako je dušu i telo čoveka stvorio kao obitavalište sebi, kako bi se uselio i uspokojio u telu njegovom, kao u domu svome, imajući za predivnu nevestu ljubljenu dušu, stvorenu po liku Njegovom. Zato apostol govori: Mi smo dom Njegov (Jevr. 3, 6).
Tako treba da bude. Na to smo prizvani. Ali da li je tako u realnosti? Izvan vrata Edema čoveku je postavljena strašna dijagnoza: „Pomišljanja srca čovečijeg zlo su od mladosti njegove” (Post. 8, 21). Ljudi se od mladosti pogružavaju u mreže zla, zlobnih pomisli, mržnje, raspusnosti, potom očajanja, a zatim još većeg rastrojstva, kako bi se utopili u očajanje.
Umesto hrama Božijeg, žalosna pećina razbojnička. Gde da se naseli Premudrost Božija, kada, ma koga uzeo, čovek „se uporedio sa nerazumnim skotovima i upodobio im se” (Ps. 48, 21). Svako zlo je bezumlje. Jer lišiti sebe raja može samo bezuman, pri čemu to čini sa nekakvim naslađivanjem.
Stvara li Premudrost sebi dom u staništu bezumlja, u zaparloženoj duši, usred zlih, skrnavnih pomisli? Ne, jer se Mudrost ne može javiti tamo, gde se bezočno smeje bezumlje. Čistota se naseljava samo tamo gde postoji odziv na Čistotu. Hiljade leta Bog je želeo da živi među ljudima. I hiljade leta ljudi su Ga odbacivali.
Ali evo desilo se nešto neverovatno, pokidao se lančić entropije, Svevideći i Sveznajući je ugledao dušu, koja je od majčinske utrobe stremila samo ka Njemu, zaboravivši zapravo na postojanje zla. To je duša Marije.
Anđeli na Nebesima su se obradovali, na zemlji se rodila Ona koja od ranih leta svojom mišlju i srcem ište Nebo. Ona, kao što je rečeno u tekstovima bogosluženja, „premnoge radi čistote hram Božiji oduševljen biva”.
Čuvši ovo, neko će se utešiti, a neko skeptično osmehnuti: vele, kako je to moguće? Ako sudimo po sebi, onda je stvarno nemoguće. Ako poslušamo one koji su dostigli nebeska viđenja, onda je to čak veoma moguće.
Prepodobni Siluan Atonski nam je ostavio ovakvu dnevničku belešku: „Kada sam bio mlad poslušnik, jedanput sam se molio pred ikonom Božije Majke, i molitva Isusova je ušla u srce moje i sama počela tamo da se izgovara. A jedanput u crkvi slušao sam čitanje proroštva Isaije, i pri rečima: Umijte se i budite čisti (Is. 1, 16), pomislio sam: Može biti da je Božija Majka sagrešila bilo kada makar mišlju. I divno, u mom je srcu zajedno sa molitvom glas jasno progovorio: Božija Majka nikada nije sagrešila čak ni mišlju. Tako je Duh Sveti u srcu mome svedočio čistotu Njenu”.
Naš put ka Bogu izgrađuje se od niza izdajstava, pokajanja i borbe sa sobom. Na Nebesima, otkrićemo tajnu da nas i takve vole i čekaju. Samo da se kajemo i idemo napred, neka se čak iznova spotaknemo.
A Božija Majka nikada nije sagrešila, čak ni mišlju. Njena čistota je nama neshvatljiva, kao što nam je neshvatljivo biće heruvima i serafima! No recimo prosto: Ona nije izdala Boga nijednom.
Raj i ad, sve se određuje našim pomislima. Da li si se posvetio raju ili silaziš u ad? Zagledaj se pošteno, čime ispunjavaš svoj um, šta gajiš u skrivenim pomislima? Oglašavati to nema smisla, mi i tako o sebi sve znamo. Užas naših pomisli jeste unutar palog čoveka.
Ako pogledaš sebe sa strane, i vidiš u šta se pretvorio hram tvoje duše, tada ćeš zadrhtati u nemom užasu. O takvima, kao što smo mi, rečeno je: „Svaki je čovek laž” (Ps. 115, 2), a o Njoj je, dugo pre Njenog rođenja, Gospod proročki objavio: „Sva si prekrasna, voljena moja, i mrlja nema na Tebi” (Pnp. 4, 7).
I evo, svršilo se! Rađa se Ona, u čijim mislima caruje raj. „Premudrost sazda sebi dom”, Premudri Bog uredi sebi dom u duši Marije, a zatim i u telu Njenom, zače se Duhom Svetim u Njenom prečistom krilu, kako bi, rodivši se na zemlji, naučio sve nas istinskoj mudrosti.
Ona je pobedila greh od malih nogu. Da, greh se javlja u ranom uzrastu. Ali i svetost može sijati u duši od dečijih pelena. Sve se to rađa u skrivenim dubinama duše, tamo gde se vrši samoodređenje ličnosti, i što ne možemo uvek i odmah racionalno osmisliti.
Kćer Neba, darovana besplodnim roditeljima radi njihove pobožnosti, donela je i njima ogromnu utehu. Njihovu radost shvatiće svi koji dete nisu dobili odmah. Svete Joakima i Anu spominjemo na svakom bogoslužbenom otpustu. Oni su, pamteći od koga im je dato, posvetili dete Gospodu.
Malenim nogicama žuri Ona preko petnaest stepenica u hram, da bi stekla spokojstvo tamo gde se uznosi služenje Bogu. Kada poraste, tada će se, avaj, po ljudskim shvatanjima pokazati da nikome nije potrebna. Daće je na brigu ostarelom Josifu. On će postati čuvar Njenog devstva.
Međutim, Njena čistota neće biti zaboravljena od Boga. Uskoro će čuti od arhanđela: „Raduj se, Blagodatna, Gospod je s Tobom!” Blagodatna – zato što je ceo život posvetila Onome od koga nam se daje istinsko blago.
O Njoj ne možemo govoriti bez sveštenog trepeta. Šta je za nas dan rođenja mame, čak prosto u našem običnom životu? A ovde se rodila Mama Gospodnja! Jutarnja zvezda objavljuje izlazak sunca. Rođenje Bogomajke objavljuje nam da će biti i Hristovog Rođenja.
Ona će roditi Onoga koji je svima dao dan rođenja. Nebo Ga ne smešta, a Ona će smestiti. Bog-Ljubav nam je darovao voljenu Majku. Bog-Ljubav je iz ljubavi došao voljenima. Ali je došao posredstvom Nje, čije se srce ispunilo ljubavlju prema Bogu i bližnjima.
Kada je Žrtva Ljubavi na tajanstven način obuhvatila ceo svet, On je, Ljubljeni i Raspeti sve nas, u liku apostola ljubavi, usinovio upravo Njoj i Njenom majčinskom srcu: „Evo ti Majke” (Jn. 19, 27).
Ako se i mi odazovemo ljubavlju na Ljubav, ako se srce naše makar malo zagreje kada slušamo Njeno neizrecivo ime, ako smo skupa sa Njom spremni da stojimo pored Njegovog krsta, tada smo i mi Njena čeda. A Bogomajka svoje ne ostavlja.
Proslavimo Boga, zablagodarimo roditeljima Njenim, Svetim Joakimu i Ani, a Njoj se obratimo od srca: „Presveta Bogorodice, daruj i nama da okusimo makar zrnce srdačne čistote, ne ostavi i spasi nas grešne i nemoćne!”