Zašto mirisi bude snažnija sećanja od slike ili zvuka

ČULNI FENOMEN

Mirisi mogu snažno i trenutno da „otključaju“ uspomene. Zašto mirisi bude snažnija osećanja od, na primer, slike ili zvuka?

Mnogi su doživeli da im jedan poznati miris, na primer miris pečenih kolača ili parfema, trenutno vrati u detinjstvo, na neki događaj ili osobu.

Ovaj fenomen nije slučajan – mirisi imaju jedinstvenu „prečicu“ do delova mozga zaduženih za emocije i memoriju.

Put mirisa u mozgu

Za razliku od vida i sluha, informacije o mirisu ne prolaze kroz talamus, centralnu „stanicu za prespoj“ u mozgu. Signal iz nosa ide direktno u olfaktorni bulbus, a odatle u limbički sistem – naročito u amigdalu i hipokampus, koji upravljaju emocijama i formiranjem sećanja. Upravo zato mirisi mogu snažno i trenutno da „otključaju“ uspomene.

Emocionalna boja sećanja

Sećanja izazvana mirisima češće imaju emocionalni ton – bilo prijatan, bilo neprijatan. Na primer, miris određenog parfema može probuditi osećaj topline i sigurnosti jer podseća na voljenu osobu, ili nelagodu ako asocira na traumatičan događaj.

Zbog direktne povezanosti sa emocijama, ovakva sećanja deluju intenzivnije i živopisnije nego ona prizvana fotografijom ili pesmom.

Individualne razlike

Iako svi ljudi poseduju ovaj mehanizam, intenzitet varira. Neki ljudi su osjetljiviji na mirise zbog genetskih faktora, većeg broja receptora u nosu ili češćeg vezivanja mirisa sa događajima. Takođe, kulturni i lični kontekst igra ulogu – miris začina može nekoga podsetiti na kuhinju iz detinjstva, dok će ga drugi doživeti neutralno.

Značaj u svakodnevnom životu

Ovaj fenomen se sve češće koristi u terapiji i marketingu. U aromaterapiji, mirisi lavande, citrusa ili mente koriste se da izazovu smirenost ili pobude energiju. U medicini se istražuje kako mirisi mogu pomoći kod pacijenata sa demencijom da povrate izgubljena sećanja. Čak i trgovine koriste „mirisni marketing“ – hleb koji miriše u pekari ili kafa u kafiću stvaraju snažne asocijacije i emocije.