KONTROLA UNOSA TEČNOSTI

Kada se osećaj žeđi izgubi kod starijih ljudi – to nije bezazlen problem, već potencijalno opasan fenomen.

Kod starijih ljudi osećaj žeđi postaje slabiji, što nije samo subjektivni utisak, već posledica fizioloških promena u organizmu.

osećaj žeđi

U mozgu, centar za žeđ u hipotalamusu reaguje sporije i slabije na promene u nivou elektrolita i količini tečnosti u krvi. Tako se dešava da i kada telo gubi vodu, signal žeđi ne stiže dovoljno snažno, pa stariji ljudi jednostavno ne osećaju potrebu da piju.

Faktori koji dodatno pogoršavaju stanje

Osim prirodnog slabljenja mehanizma žeđi, na smanjen unos tečnosti utiču i drugi faktori:

  • Lekovi – diuretici, antihipertenzivi i neki antidepresivi ubrzavaju gubitak tečnosti.

  • Hronične bolesti – poput dijabetesa ili bolesti bubrega, mogu da povećaju rizik od dehidracije.

  • Smanjena pokretljivost – stariji ljudi ponekad izbegavaju da piju vodu kako bi ređe morali da ustaju ili idu u toalet.

Posledice dehidracije kod starijih

Manjak unosa tečnosti može brzo da dovede do ozbiljnih posledica. Dehidracija kod starijih ljudi često se manifestuje konfuznošću, vrtoglavicom, padovima i pogoršanjem opšteg zdravstvenog stanja. Dugoročno, može da utiče na funkciju bubrega, cirkulaciju i čak poveća rizik od moždanog udara.

Sweden bitter - originalni Šveden biter

Kako prepoznati problem

Za razliku od mlađih, kod starijih ljudi žeđ nije pouzdan pokazatelj stanja hidracije. Zato treba obratiti pažnju na druge znakove, kao što su suva usta, tamnija boja urina, umor, slabija koncentracija ili nagle promene raspoloženja.

Prevencija – male navike koje spasavaju

Da bi se rizik smanjio, važno je da stariji ljudi unose tečnost po rasporedu, a ne samo kada osete žeđ. Najbolja je obična voda, ali i supa, biljni čajevi i voće bogato vodom, poput lubenice ili krastavca, mogu značajno doprineti hidraciji. Preporučuje se i da porodica ili negovatelji podsećaju starije osobe da redovno piju, jer često i zaboravljaju da im je voda potrebna.

Zaključak

Osećaj žeđi kada se izgubi kod starijih ljudi nije bezazlen problem, već potencijalno opasan fenomen.

Svesna kontrola unosa tečnosti i podrška okoline ključni su za očuvanje zdravlja i prevenciju dehidracije, koja u ovoj životnoj dobi može brzo dovesti do komplikacija.