Kako veštački zaslađivači utiču na mikrobiom i raspoloženje?

POSLEDICE PO ZDRAVLJE

Veštački zaslađivači već decenijama predstavljaju popularnu alternativu šećeru – koriste se u gaziranim pićima, žvakaćim gumama, jogurtima i dijetalnim proizvodima.

Smatra se da pomažu u smanjenju unosa kalorija i kontroli telesne težine. Ipak, poslednjih godina naučnici sve više istražuju kako ovi aditivi utiču na crevni mikrobiom i da li imaju posledice na naše raspoloženje i mentalno zdravlje.

Veštački zaslađivači i crevni mikrobiom

Mikrobiom je složena zajednica triliona bakterija i mikroorganizama u našim crevima. On ima ključnu ulogu u varenju, imunitetu i sintezi određenih neurotransmitera. Kada se ravnoteža mikrobioma poremeti, to može dovesti do upala, probavnih smetnji i promena u metabolizmu.

Studije na životinjama pokazale su da neki veštački zaslađivači – poput saharina i sukraloze – mogu menjati sastav mikrobioma. To može dovesti do smanjenja „dobrih“ bakterija i povećanja onih koje su povezane sa upalama i insulinskom rezistencijom. Kod ljudi su rezultati još uvek neujednačeni, ali trend ukazuje da dugoročna upotreba zaslađivača može imati značajan uticaj na crevnu floru.

Mikroorganizmi i raspoloženje – „osovina creva i mozga“

Sve veći broj istraživanja potvrđuje postojanje veze između creva i mozga. Naše bakterije proizvode neurotransmitere poput serotonina i dopamina, koji utiču na emocije i raspoloženje. Ako veštački zaslađivači naruše mikrobiom, postoji mogućnost da to indirektno utiče i na mentalno zdravlje.

Neka istraživanja sugerišu da prekomerna konzumacija zaslađivača može biti povezana sa osećajem anksioznosti i promenama raspoloženja. Iako još uvek nema definitivnih dokaza, pretpostavlja se da promenjen mikrobiom šalje drugačije signale mozgu, što se odražava na emocionalno stanje.

Da li svi zaslađivači imaju isti efekat?

Nisu svi veštački zaslađivači isti. Na primer:

• Aspartam se metaboliše u aminokiseline i utiče na ravnotežu neurotransmitera.

• Saharin i sukraloza mogu direktno menjati crevnu floru.

• Stevija, iako tehnički prirodni zaslađivač, takođe može uticati na mikrobiom, ali trenutno postoje kontradiktorni rezultati.

To znači da efekti zavise od vrste zaslađivača, količine i individualne osetljivosti organizma.

Koliko je bezbedno koristiti ih?

Regulatorne agencije poput EFSA i FDA i dalje smatraju da su veštački zaslađivači bezbedni u okviru preporučenih doza. Međutim, problem nastaje kada se koriste svakodnevno i u velikim količinama – tada postoji rizik od dugoročnih efekata na mikrobiom i mentalno zdravlje, koji još nisu u potpunosti istraženi.

Zaključak

Veštački zaslađivači možda nisu tako „neutralni“ kao što se dugo verovalo. Njihov uticaj na crevni mikrobiom otvara novo pitanje – da li kroz osovinu creva i mozga mogu menjati i naše raspoloženje?

Dok nauka ne pruži jasne odgovore, najbolja strategija je umerenost: zaslađivače koristiti povremeno, a prednost dati prirodnim izvorima slatkog ukusa, poput voća.