ČUVENI DETEKTIV
Detektiv je verovao da je svaki pogled sumnjiv, svaka senka trag, a svaka reč priznanje.
Bio jednom jedan čuveni detektiv, poznat po tome što je umeo da otkrije trag tamo gde ga nije bilo, da pretpostavku proglasi dokazom, a slučaj da reši pre nego što se i desio. Taj detektiv zvao se Džek Parker, ali su ga svi poznavali pod njegovim impozantnim nadimkom — Nepogrešivi.
Jednog dana stigao je u mali grad Snačvil, jer je primio anonimno pismo u kom je stajalo da se u mestu nalazi „zločin kakav svet nije video“. Parker je odmah znao da iza takve rečenice mora da stoji velika zavera. Vozom je stigao u zoru, s koferom punim tajnih sprava, udžbenika o zločinu i lupom kojom je toliko mahao da je kondukter bežao od njega.
Čim je sišao na stanicu, obratio se prvom radniku:
„Gde vam se krije zločin?“
Čovek ga je pogledao zbunjeno.
„Zločin? Pa — nemamo mi ovde zločina.“
„Aha!“ uzviknu Parker. „To bi i pravi zločinac rekao!“
Ode on zatim u jedinu gostionicu u gradu i ispita gostioničara:
„Šta je poslednja velika krađa?“
„Pa… izgubio mi se petao pre tri meseca, valjda ga je lisica—“
„Dovoljno!“ povika Parker. „Petao! To je početak. Pravi kriminalac nikada ne počinje velikim delima. Sitne krađe, to vam je uvod!“
Tako je Nepogrešivi zaključio da je reč o međunarodnoj bandi koja je počela od petla da bi stigla do državne riznice.
I sledećeg jutra objavio je istragu. Šetao je ulicama i ispitivao svakog kog bi video: baku sa šalom, dečaka koji je nosio kofu mleka, pa čak i psa koji je spavao ispred prodavnice. Detektiv je verovao da je svaki pogled sumnjiv, svaka senka trag, a svaka reč priznanje.
Najzad je do njega stigla vest da je u selu viđena „sumnjiva osoba“ — putnik koji je došao kolima. Parker je odmah odjurio do njega.
Putnik je upravo skidao prašinu sa šešira kada je detektiv upao u sobu.
„Priznaj!“ viknu on. „Gde si sakrio petla?“
„Ko—koji petao?“
„Ah! Dakle — poričeš! Samo krivci poriču. Slomljen si!“
Detektiv je odmah zapisao u svoj notes: Priznao je tišinom! To mu je bio omiljeni dokaz.
Izneo je svoju teoriju pred okupljenim meštanima. Tvrdio je da putnik vodi čitavu bandu i da se iza krađe petla krije veliki plan da se upropasti ceo okrug. Ljudi su ga posmatrali širom otvorenih očiju, jer niko nikada nije čuo za takvu bandu, a ni plan. Ali Parker je govorio toliko uverljivo, mahao rukama i lupom toliko strastveno, da su neki stvarno poverovali.
Sve dok se nije pojavio dečak.
„Gospodine,“ reče stidljivo, „našao sam petla. Bio je kod komšije, preskočio ogradu, pa se sakrio u šupi.“
U tom trenutku svi se okrenu ka detektivu. Nepogrešivi se nakašlja, popravi šešir i reče:
„Pa… upravo to sam i hteo da dokažem! Čestitam, ljudi, slučaj je rešen zahvaljujući mojoj pronicljivosti.“
Zatim je brzo spakovao kofer, skočio na prvi voz i nestao iz grada pre nego što bi neko stigao da ga pita šta je zapravo rešio.
A u Snačvilu se još dugo prepričavala poseta najvećeg detektiva na svetu — čoveka koji je svaki zločin mogao da otkrije, čak i kad ga nije bilo.
Leave A Comment