U našem vinogradu

Tamna mirta i stari šimšir u senci hrasta san spokojan snevaju,
jata vrabaca se rasula po krošnjama belih bresaka i sretna pevaju,
čvorak vrh hrastove krošnje sakriven osmatra u žitu gnezda ševa,
razgleda polje i šumu, čudi se ko to tako lepo u našem lugu peva.

Vinograd sazreo, blistaju na podnevnom suncu prekrasna slatka zrna,
svaku noć tu se kraj česme, pred ponoć, okuplja stado lanadi i srna
i kuna zlatica tu u isto doba iz luga cela porodica doskita
crnim grožđem da se zasladi i napije vode iz kamenog korita.

Divlja kupina je uz stari plot isprela svoju zelenu vrežu,
nad česmom oko bresaka pauk je istkao srebrnu mrežu
i sitnom srmom po njoj po ceo dan jednake krugove veze,
čvorak osluškuje lug, u lugu mlad slavuj peva, trepere breze…

Godina beše dobra i bogat rod grožđa dosta bačvi vina sluti.
– Prospite koju kap i nama:pevaju krupni maslačci oko kolibe rasuti,
ded će uskoro skupljati mobu, u kola prezati mlade čilaše,
strašilo oblacima slamnatim šeširom maše…

Miriše grožđe i miris vina celom dolinom vetar širi,
pod cvetovima kadifa i lepih kata ćute opijeni leptiri,
na suncu se belo grožđe ko biserje iz stare škrinje zlati,
ševe se čuju iz žita, slavuj peva u lugu, ćuk ga iz vinograda prati…