Šta je glutamin i kakva su realna iskustva sa njegovom upotrebom

PODRŠKA ZA VREME VEĆEG OPTEREĆENJA

Glutamin nije potreban svima i ne daje uvek primetan rezultat, ali u pravom kontekstu, on rešava probleme koji se često ne povezuju sa suplementacijom, a to je oporavak organizma.

O glutaminu se najčešće govori kroz kratke tvrdnje i uprošćene savete, bez jasnog objašnjenja kome i u kojim okolnostima se koristi. Iskustva sa glutaminom se značajno razlikuju, ne zbog same supstance, već zbog konteksta upotrebe. Kada se očekuje brz i uočljiv rezultat, razočaranje je česta reakcija.

 

U ovom tekstu fokus je na razumevanju osnove kroz prikaz načina na koji deluje u organizmu i kako se njegova uloga menja pod stresom, intenzivnim treningom ili restriktivnom ishranom.

Šta je glutamin i zašto je poseban među aminokiselinama?

Reč je o aminokiselini koju organizam može sam da sintetiše, zbog čega se svrstava u grupu uslovno esencijalnih. U normalnim okolnostima, organizam proizvodi dovoljno glutamina za svakodnevne potrebe.

Međutim, u stanjima fizičkog ili metaboličkog stresa (intenzivan trening, povrede, bolesti, dugotrajan kalorijski deficit), potražnja za glutaminom raste brže nego što telo može da je pokrije. Tada se glutamin troši iz mišićnog tkiva i drugih rezervi.

Ono što ga čini specifičnim je činjenica da nije važan samo za mišiće. Glutamin je primarno gorivo za ćelije crevne sluzokože i imunog sistema. To ga stavlja u potpuno drugačiji kontekst u odnosu na većinu popularnih suplemenata.

Kako glutamin deluje u telu van teretane?

Jedan od razloga zašto se glutamin često pogrešno razume je što je fokus isključivo na sportu. Ali, njegova uloga u digestivnom i imunološkom sistemu često je značajnija od efekta koji ima na oporavak miša.

Ćelije tankog creva koriste glutamin kao glavni izvor energije. Kada je njegov nivo nizak, barijerna funkcija creva može biti narušena, što se subjektivno ispoljava kroz nadutost, nelagodnost posle obroka ili lošu toleranciju hrane. U tim slučajevima, glutamin se ne vezuje za energiju ili snagu, već za smanjenje nelagodnosti i bolju toleranciju hrane.

Zbog toga su, kada je u pitanju glutamin iskustva kod osoba koje ne treniraju intenzivno, ali imaju probleme sa varenjem ili su pod dugotrajnim stresom pozitivna.

Glutamin i trening: zašto se rezultat često ne primećuje?

Povezivanje glutamina sa oporavkom mišića potiče iz njegove uloge u metabolizmu azota i u obnovi tkiva tokom stanja povećanog stresa. Kod rekreativnih vežbača koji treniraju umerenim intenzitetom, takav stres najčešće ne dostiže nivo na kojem dolazi do značajnog pada glutamina u organizmu.

Kada je unos proteina adekvatan, aminokiseline potrebne za oporavak mišića su već dostupne kroz ishranu. U tom slučaju, dodatni unos glutamina ne menja tok oporavka, jer ne postoji stvarni deficit koji bi suplementacija mogla da nadoknadi. Rezultat je odsustvo vidljivog dejstva, posebno ako se očekuju promene u snazi, mišićnoj masi ili trajanju upale posle treninga.

Zbog toga se kod jednog dela ljudi ne primećuje jasna razlika nakon uvođenja glutamina. Ne radi se o tome da supstanca nema dejstvo, već da uslovi treninga i ishrane ne stvaraju potrebu za dodatnim unosom. Tada efekti ostaju neprimetni, jer organizam već funkcioniše unutar svojih fizioloških kapaciteta.

Kada se glutamin uvodi u ishranu

Unos glutamina dolazi u obzir u periodima kada je organizam izložen dugotrajnim fizičkim ili metaboličkim opterećenjima. Kod produženog kalorijskog ograničenja i učestalih treninga, metabolički umor se akumulira, što povećava potrošnju glutamina i smanjuje raspoložive rezerve.

To se najčešće dešava kod visokog obima treninga bez dovoljno vremena za oporavak ili u fazama izraženog umora. Tada potrošnja glutamina raste, dok sposobnost sopstvene sinteze ostaje na uobičajenom nivou.

Povećano opterećenje se često odražava i na oporavak miša i na rad sistema za varenje. Kod nekih osoba se javlja sporiji oporavak, veća osetljivost digestivnog trakta i smanjena tolerancija na svakodnevne napore. U tim okolnostima, unos glutamina ne dovodi do naglih promena u performansama. Dejstvo se ispoljava postepeno, kroz lakše održavanje uobičajenih aktivnosti i manju učestalost probavnih smetnji tokom perioda povećanog napora.

Kako koristiti glutamin bez pogrešnih očekivanja?

Glutamin se najčešće koristi u dozama od pet do 10 grama dnevno. Može se uzimati posle treninga ili odvojeno, u periodima kada organizam ima povećane potrebe. Važno je razumeti da glutamin nije zamena za protein u ishrani, niti sredstvo za ubrzani napredak. Njegova vrednost se vidi u kontinuitetu i u situacijama kada telo nema luksuz maksimalnih uslova.

Dakle, glutamin nije potreban svima i ne daje uvek primetan rezultat. Ali u pravom kontekstu, on rešava probleme koji se često ne povezuju sa suplementacijom, a to je oporavak organizma, ne isključivo mišića.

Posmatrano iz tog ugla, jasno je šta je glutamin i da se njegova upotreba ne tumači kao dodatak za više, već kao podrška u periodima povećanog opterećenja.