Šta je hronotip i zašto je ključan za naše fizičko i mentalno zdravlje

U SKLADU SA UNUTRAŠNJIM RITMOM

Hronotip se formira kombinacijom genetike, hormona, svetla, pa čak i etapa života kroz koje prolazimo.

Postoji nešto vrlo lično, gotovo intimno, u tome kako se naše telo budi i kako tone u san. Neko ustaje sa prvim svetlom, živ, bistar i spreman da osvoji dan, dok neko drugi tek tada počinje da se namešta, osećajući da bi mnogo radije još par sati ostao u tišini jastuka.

To nije lenjost, nije ni navika. To je — hronotip, unutrašnji sat koji svako od nas nosi duboko u sebi.

Šta je zapravo hronotip?

Hronotip je naš urođeni ritam, biološki potpis koji određuje kada smo najbudniji, najproduktivniji, najkreativniji. Nauka danas zna da se ovaj ritam ne može lako „prevaspitati“, jer ga u velikoj meri oblikuju naši geni. Zato jedni prirodno cvetaju u rano jutro, dok drugi dobijaju najbolju energiju tek kad sunce već odavno zađe.

Kako nastaje naš unutrašnji ritam?

Ono što zovemo „jutarnjom osobom“ ili „noćnom osobom“ nije tek etiketa koju smo sebi zalepili. Hronotip se formira kombinacijom genetike, hormona, svetla, pa čak i etapa života kroz koje prolazimo. Mladi gotovo po pravilu „guraju kasnije“, stariji ranije. Ipak, suština ostaje ista: svako ima svoj biološki trenutak kada je najbolja verzija sebe.

Zašto je važno da živimo u skladu sa svojim hronotipom?

Problem nastaje kada naš unutrašnji sat ne prati ritam spoljnog sveta. Kada je telo spremno za san, a obaveze nam to ne dozvoljavaju; kada bi mozak radio najjasnije tek uveče, a od nas se očekuje da budemo produktivni do podne. Ta neusaglašenost vremenom može da naruši hormone, energiju i metabolizam. Kao da stalno živimo u blagom, nevidljivom „džet-legu“.

Šta rade naši hormoni dok mi živimo svoj ritam?

Kortizol, hormon budnosti, najviše utiče na to kako započinjemo dan. Kod jutarnjih tipova on naglo skače u ranim satima, pa se bude lako i brzo postaju aktivni. Kod večernjih tipova taj porast kasni, zbog čega im je rano jutarnje ustajanje često neprirodan šok.

Melatonin, hormon sna, odgovoran je za miran i prirodan odlazak u krevet. Kod onih koji funkcionišu bolje noću, melatonin se luči kasnije, pa njihova energija raste baš onda kada se drugi već povlače u tišinu.

A metabolizam? Najbolje radi kada je naša „biološka zora“. Kada jedemo mnogo kasnije od tog unutrašnjeg vremena, rizikujemo da se šećer zadržava duže, da se lakše talože masnoće i da nam se ritam gladi potpuno raspe.

Hronotip i telo: Zašto je važno kad treniramo

Jutarnji tipovi često briljiraju u ranim treninzima — telo im se brzo aktivira, a energija dolazi gotovo spontano. Večernji tipovi, naprotiv, dostižu svoj maksimum snage, brzine i fleksibilnosti kasnije tokom dana. Mnogi „sove“ koje treniraju uveče osećaju se snažnije i motivisanije nego kada probaju da „na silu“ ustaju rano zbog fizičke aktivnosti.

Kako utiče na našu produktivnost i kreativnost?

Postoje ljudi kojima je mozak najbistriji u sedam ujutru. To su oni koji planiraju dan još dok piju kafu, koji rešavaju racionalne i logičke zadatke bez napora. Kod drugih, kreativne iskre lete tek uveče, kada tišina i mir otključaju deo uma koji preko dana ostaje skriven.

Svaki tip ima svoj bljesak, svoj trenutak briljantnosti — važno je prepoznati ga.

Hronotip i dugovečnost

Sama činjenica da je neko „sova“ ili „rano-rani“ ne određuje njegovo zdravlje. Ono što pravi razliku je sukob između biološkog i društvenog ritma. Ljudi večernjeg tipa koji moraju da žive kao jutarnji (stalno prerano buđenje, kasno jelo, nedostatak sna) imaju veći rizik za metaboličke probleme. Kada se ritam stabilizuje i uskladi, razlike u rizicima gotovo nestaju.

Kako živeti u skladu sa svojim ritmom?

Jutarnji tipovi najviše profitiraju kada teže zadatke rade u prvom delu dana, jedu ranije i utišaju svetlo u večernjim satima. Večernji tipovi, sa druge strane, imaju koristi od svetlosti i laganog pokreta odmah po buđenju, od premeštanja najzahtevnijih zadataka za kasnije popodne i od svesnog izbegavanja kasnih obroka — čak i ako im telo traži da ostanu budni duže.

Kako saznati koji si tip?

Postoje upitnici poput MCTQ i MEQ, ali često dovoljno govori i to kako spavaš kada ne koristiš alarm. Telo tada pokaže svoj pravi ritam — onaj iz kog potiče tvoja najbolja verzija.