KOMUNIKACIJA TELA I UMA

Kako male telesne promene utiču na raspoloženje, tako utiču i na naš doživljaj svakodnevice.

Raspoloženje najčešće povezujemo sa mislima, događajima i emocijama. Kada smo neraspoloženi, tražimo razlog u onome što nam se desilo ili u onome o čemu razmišljamo.

telesne promene

Međutim, raspoloženje se ne rađa samo u glavi. Ono je duboko povezano sa telom i često se menja zbog sitnih telesnih promena koje jedva primećujemo.

Upravo te male promene mogu imati veći uticaj nego što mislimo.

Telo i raspoloženje u stalnom dijalogu

Telo i raspoloženje ne funkcionišu odvojeno. Svaka promena u telu — napetost mišića, položaj tela, ritam disanja, nivo energije — šalje signal nervnom sistemu. Taj signal se zatim odražava na način na koji se osećamo.

Zbog toga raspoloženje često varira bez jasnog spoljašnjeg razloga. Nešto se promenilo u telu, iako toga nismo svesni.

Napetost kao tihi pokretač promene raspoloženja

Blaga, dugotrajna napetost u telu može neprimetno uticati na raspoloženje. Zategnuta ramena, ukočen vrat ili stegnuta vilica šalju poruku stalne pripravnosti. Um tada lakše sklizne u nervozu, razdražljivost ili nemir.

Nije potrebno da bol bude jak da bi uticao na raspoloženje — dovoljno je da telo ne može potpuno da se opusti.

Položaj tela i unutrašnji ton

Način na koji stojimo, sedimo ili hodamo utiče na to kako se osećamo. Povijena leđa, spuštena glava i zatvoren položaj tela često prate pad energije i raspoloženja. Suprotno tome, uspravniji stav može doprineti osećaju budnosti i stabilnosti.

Telo ne „glumi“ raspoloženje — ono ga oblikuje.

Disanje i emocionalna nijansa dana

Ritam disanja ima snažan, ali tih uticaj na emocije. Plitko i ubrzano disanje često prati osećaj napetosti ili unutrašnjeg nemira. Sporiji i dublji dah može ublažiti emocionalne oscilacije i doneti osećaj smirenosti.

Često se ne osećamo loše zato što smo uznemireni, već smo uznemireni zato što ne dišemo kako treba.

Umor koji menja percepciju

Blagi telesni umor može značajno promeniti način na koji doživljavamo svet. Kada je telo iscrpljeno, tolerancija opada, problemi deluju veći, a raspoloženje postaje nestabilnije.

U takvim trenucima, ne menjaju se okolnosti — menja se kapacitet tela da se sa njima nosi.

Sitne promene koje se sabiraju

Jedna mala telesna promena retko ima veliki efekat sama po sebi. Međutim, kada se više sitnih faktora spoji — loš san, napetost, malo kretanja, plitko disanje — raspoloženje može primetno da se pogorša.

Zbog toga je nekada teško pronaći „uzrok“ lošeg dana. On nije jedan, već složen i telesno uslovljen.

Zašto prvo krivimo sebe ili misli

Pošto telesne promene nisu uvek očigledne, skloni smo da loše raspoloženje tumačimo kao lični neuspeh ili problem u razmišljanju. Retko se zapitamo kako nam je telo tog dana.

Telo tada ostaje neprimećeni učesnik emocionalnog stanja.

Povratak ravnoteže kroz male pomake

Dobra vest je da male telesne promene mogu imati i pozitivan efekat. Kratko razgibavanje, promena položaja, nekoliko svesnijih udaha ili kratka šetnja mogu promeniti emocionalni ton dana.

Ne zato što „rešavaju problem“, već zato što menjaju signal koji telo šalje umu.

Zaključak

Kako male telesne promene utiču na raspoloženje, tako utiču i na naš doživljaj svakodnevice. Raspoloženje nije samo psihološko stanje — ono je rezultat stalne komunikacije između tela i uma.

Ponekad nije potrebno menjati misli ili okolnosti. Dovoljno je da primetimo telo. Jer često, ono već zna šta nam je potrebno.