SLAVIM JEDNOG BOGA U TROJICI

Slovo Svetog Jovana Zlatoustog o Bogojavljenju govori o tajni Hristovog krštenja, otkrivanju Svete Trojice i osvećenju prirode u celini.

Krštenje Gospodnje želim, ljubljeni, da slavim i proslavim, jer je sveti dan prosvećenja pečat praznika i dan pobede. On zapečaćuje Vitlejemsku pećinu, gde je Starac dana, kao mladenaц na grudima Majke svoje, ležao u jaslama; on takođe otvara jordanske izvore, gde se isti Starac dana sada krštava sa grešnicima, darujući svetu svojim prečistim telom oproštenje grehova.

slovo o bogojavljenju

U prvom slučaju, izašavši iz utrobe Prečiste Deve, On se javio odojčadima kao beba, Majci kao sin, mudracima kao car, pastirima kao dobri pastir, polažući, po reči Božanskog Pisma, svoj život za ovce (Jn. 10, 11). U drugom slučaju, upravo prilikom svog krštenja, On dolazi na jordanske vode da bi oprao grehe carinika i grešnika.

Govoreći o izvanrednom čudu takvog događaja, mudri Pavle uzvikuje: „Javi se blagodat Božija, koja donosi spasenje svim ljudima“ (Tit. 2, 11). Jer sada je svet prosvećen u svim svojim delovima: pre svega, nebo se raduje, prenoseći ljudima glas Božiji koji silazi sa nebeskih visina, vazduh se osvećuje letom Svetog Duha, priroda vode se osvećuje, kao da uči da pere duše zajedno sa telima, i sva zemaljska tvorevina se raduje. Samo đavo plače, videći sveti izvor pripremljen za utapanje njegove sile.

Šta još kaže Jevanđelje? „Tada dođe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. A Jovan mu branijaše govoreći: Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš meni?“ (Mt. 3, 13–14).

Ko je video učitelja gde stoji pred robom? Ko je video cara gde se klanja pred vojnikom? Ko je video pastira kome ovca pokazuje put? Ko je video vođu trke kako prima nagradu od trkača? „Ti treba mene da krstiš“, to jest, daj mi, Učitelju, krštenje koje želiš da daš svetu.

Ti treba mene da krstiš, jer sam pod teretom praroditeljskog greha i nosim u sebi otrov zmije. Treba da operem prljavštinu drevnog zločina, a za koje grehe si Ti došao da se krstiš? I prorok je svedočio o Tebi govoreći: „Jer On nije učinio greha, niti se nađe prevara u ustima Njegovim“ (Isa. 53, 9).

Kako onda, Ti koji daješ izbavljenje, tražiš očišćenje? Oni koji se krštavaju, po običaju, ispovedaju svoje grehe; ali šta Ti imaš da ispovediš, kada si potpuno bezgrešan? Zašto zahtevaš od mene ono što nisam naučio? Ne usuđujem se da činim ono što je iznad mojih sila; ne znam kako da operem svetlost, ne znam kako da obasjam sunce pravde.

Noć ne obasjava dan, zlato ne može biti čistije od kalaja, glina ne može ispraviti grnčara, more ne pozajmljuje potok od izvora, reci nije potrebna ni kap vode, čistota se ne osvećuje prljavštinom, a osuđeni ne oslobađa sudiju. „Ti treba mene da krstiš.“

Mrtvi ne mogu vaskrsnuti žive, bolesni ne mogu isceliti lekara, a ja znam slabost svoje prirode. „Nema učenika iznad učitelja svojega, ni sluge iznad gospodara svojega“ (Mt. 10, 24).

Heruvimi mi se ne približavaju sa strahom, serafimi mi se ne klanjaju i ne objavljuju triput Svetog. Nemam nebo kao presto, zvezda me nije ukazala mudracima, Mojsije, Tvoj svetac, jedva je mogao da vidi „iza tebe“ (Izl. 33, 23), kako se smem dotaći Tvoje presvete glave?

Zašto mi zapovedaš da činim ono što je iznad mojih sila? Nemam ruku kojom bih krstio Boga: „Ti treba mene da krstiš.“ Rođen sam od starice, jer priroda nije mogla da protivureči Tvojoj zapovesti. Dok sam bio u utrobi majke svoje i nisam imao prilike da sam govorim, tada sam koristio njene usne, a sada svojim usnama slaviću Tebe Nesmestivog, koga je devstveni kovčeg sadržao.

Nisam slep kao Jevreji, jer znam da si Ti Učitelj, koji je samo privremeno uzeo obličje sluge da bi iscelio čoveka; znam da si se javio da bi nas spasao; znam da si Ti kamen odsečen od planine bez pomoći ruku, kamen u koji se onaj ko veruje neće prevariti.

Neću biti prevaren vidljivim znacima Tvoga smirenja, i duhom razumem veličinu Tvoga Božanstva. Ja sam smrtan, ali Ti si besmrtan; ja sam od neplodne žene, a Ti si od device. Rođen sam pre Tebe, ali ne viši od Tebe. Mogao sam samo da istupim da propovedam pred Tobom, ali se ne usuđujem da Te krstim.

Znam da si Ti sekira koja leži pored drveta (Mt. 3, 10), ta sekira koja seče neplodna drveta jevrejskog vrta. Video sam srp spreman da poseče strasti i objavio da će se uskoro svuda otvoriti izvori isceljenja, jer koje će mesto ostati nepristupačno Tvojim čudesima?

Gubavce ćeš očistiti jednom rečju, krvarenje će prestati jednim dodirom ruba haljine Tvoje, od jedne zapovesti Tvoje paralizovani će se ponovo pokrenuti. Kćer Hananejke hraniš zrncima Tvojih čudesa, oči slepima otvaraš glinom. Kako onda tražiš od mene da položim ruke na Tebe?

„Ti treba mene da krstiš, pa zar Ti dolaziš k meni?“ (Mt. 3, 14). „Pogleda na zemlju, i ona se trese“ (Ps. 103, 32), hodaš po vodama kao po zemlji, Ti, o kome sam često uzvikivao tokom propovedi: „Dolazi za mnom jači od mene, pred kim ja nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remena na obući Njegovoj“ (Mk. 1, 7).

Samo u Tvoju neizrecivu dobrotu se uzdam i nadam u Tvoju neizmernu ljubav prema čovečanstvu, kojom dozvoljavaš čak i bludnici da obriše Tvoje prečiste noge i dotakne Tvoju presvetu glavu.

Šta mu Gospod kaže? „Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu“ (Mt. 3, 15). Služi Reči kao ljudski glas, radi kao sluga Gospodaru, kao vojnik Caru, kao glina grnčaru. Ne boj se, nego me smelo krsti, jer ću spasiti svet; predajem se na smrt da bih oživeo umrtvljenu prirodu ljudsku.

Uprkos mojoj zapovesti, ti još uvek oklevaš da pružiš ruku, ali Jevreji se uskoro neće stideti da ispruže svoje nečiste ruke na mene da bi me predali na smrt. „Ostavi sada, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu.“

U ljubavi prema čovečanstvu, pre svih vekova odlučio sam da spasim ljudski rod. Ljudi radi, postao sam čovek. Šta može biti iznenađujuće u tome što, kao običan čovek, dolazim da se krstim? Činim to zato što ne prezirem stvaranje ruku svojih, ne stidim se zemaljske prirode.

Ostao sam isti kakav sam bio od početka, i prihvatio sam novu prirodu, ali je moja suština ostala nepromenjena. Ostavi sada, jer neprijatelj ljudskog roda, budući zbačen sa neba i proteran na zemlju, gnezdi se u vodenoj prirodi, i ja sam došao da ga odatle isteram, kao što je prorok objavio o meni: „Ti si satro glave zmajeva u vodi“ (Ps. 73, 13).

Ostavi sada, jer ovaj neprijatelj želi da me iskuša kao čoveka, a ja to trpim da bih dokazao njegovu nemoć, jer ću mu reći: „Ne kušaj Gospoda Boga svoga“ (Mt. 4, 7; Pnz. 6, 16).

O novo čudo! O neopisiva blagodati! Hristos čini podvig, i ja primam čast; On se bori sa đavolom, i ja se pokazujem pobednikom; On satire glavu zmaja u vodi, i ja, kao pravi rvač, krunišem se.

On se krštava, i nečistota se uklanja sa mene; Sveti Duh silazi na Njega, i oproštenje grehova mi se daje; Otac svedoči o Njemu kao o svom ljubljenom Sinu, i ja postajem sin Božji radi Njega.

Nebesa mu se otvaraju, i ja ulazim u njih; nebesko carstvo se pojavljuje pred Njim dok se krštava, i ja ga primam kao nasleđe; glas Očev govori Njemu, i zajedno sa Njim sam pozvan; Otac je zadovoljan Njim i ne odbacuje ni mene.

Što se mene tiče, slavim Oca, koji je dao svoj glas sa neba, Sina, koji je kršten na zemlji, i Duha koji je sišao kao golub, Jednog Boga u Trojici, koga ću uvek obožavati. Amin.