Teodor Štorm: Mali Havelman

MALI HAVELMAN

Od toga dana, kažu, Havelman ponekad još uvek ne želi da spava — ali čim ugleda Mesec, seti se dalekog puta i brže-bolje zatvori oči.

Jednom davno živeo je jedan mali dečak po imenu Havelman. Bio je to živahan i radoznao dečak, ali nadasve neobičan po jednoj stvari: nikada nije želeo da spava.

Čim bi pao mrak i majka bi ga položila u krevet, on bi se odmah uspravio i rekao:

— Ne, neću da spavam!

Majka bi uzdahnula, jer je bila umorna od celodnevnog rada, ali je znala da s Havelmanom nema šale. Zato bi mu dala njegovu malu postelju na točkićima i rekla:

— Dobro, ali nemoj daleko da ideš.

Havelman bi se tada radovao. Seo bi u postelju, uzeo mali bič i povikao:

— Napred!

I postelja bi se pokrenula.

Najpre bi se vozio po sobi, zatim niz hodnik, pa niz stepenice. Vrata bi se sama otvarala, i Havelman bi se našao napolju, na mesečini obasjanoj ulici. Vozio se sve brže i brže, dok nije stigao do kraja grada, a zatim — pravo u nebo.

Mesec ga je gledao začuđeno.

— Kuda si krenuo, mali dečače? — upita Mesec.

— Vozim se! — odgovori Havelman veselo. — Neću da spavam!

Postelja je nastavila da juri preko neba. Prošli su pored zvezda koje su svetlucale kao zlatni ekseri, a Havelman se smejao i mahao im.

Ali kako je putovao dalje, Mesec je počeo da se smanjuje, a zvezde da blede. Uskoro se pojavilo Sunce — ogromno, sjajno i vrelo.

— Stani! — povika Sunce. — Ako mi se previše približiš, izgorećeš!

Ali Havelman nije umeo da stane. Nije znao kako da okrene postelju nazad. Vatra Sunca postajala je sve jača, a Havelman se uplašio.

— Hoću kući! — zaplakao je. — Hoću kod mame!

Sunce se sažalilo.

— Dobro — reče. — Poslaću te nazad, ali zapamti: deca moraju da spavaju.

Jedan blagi vetar je okrenuo postelju, i Havelman je, zatvorenih očiju, jurio nazad kroz nebo, pored zvezda i Meseca, sve dok nije ponovo stigao u svoju sobu.

Majka je sedela kraj kreveta.

— Gde si bio? — upitala je tiho.

Havelman je zaspao pre nego što je uspeo da odgovori.

Od toga dana, kažu, Havelman ponekad još uvek ne želi da spava — ali čim ugleda Mesec, seti se dalekog puta i brže-bolje zatvori oči.