Zašto plitko disanje povećava osećaj umora

KRATKI UDAH I IZDAH

Plitko disanje povećava osećaj umora jer ograničava unos kiseonika i stalno drži telo u stanju blage napetosti. Način na koji dišemo ima veliki uticaj na to kako se osećamo tokom dana.

Umor ne dolazi uvek samo od nedostatka sna ili previše obaveza. Ponekad se javlja i onda kada nam se čini da „radimo sve kako treba“. U takvim situacijama, uzrok može biti nešto na šta retko obraćamo pažnju — način na koji dišemo.

Plitko disanje je česta, gotovo neprimetna navika savremenog života, ali može imati značajan uticaj na nivo energije tokom dana.

Šta zapravo znači plitko disanje

Plitko disanje podrazumeva kratke, brze udaha koji se uglavnom odvijaju u gornjem delu grudnog koša. Umesto da se dah širi ka stomaku i donjem delu pluća, vazduh ostaje „na površini“.

Ovakav način disanja često se javlja tokom dugog sedenja, rada za računarom, pod stresom ili u stanju stalne mentalne napetosti.

Manji unos kiseonika, manja energija

Kiseonik je osnovni „gorivo“ za ćelije. Kada disanje ostane plitko, pluća ne koriste svoj puni kapacitet, što znači da telo dobija manje kiseonika nego što mu je potrebno.

Kao posledica toga, ćelije proizvode manje energije, a umor se javlja čak i bez većeg fizičkog napora. Ovaj osećaj često dolazi postepeno, pa ga ljudi ne povezuju odmah sa disanjem.

Veza između disanja i nervnog sistema

Način disanja direktno utiče na nervni sistem. Plitko i ubrzano disanje šalje telu signal da je u stanju pripravnosti ili napetosti.

Kada je telo stalno u tom režimu, troši više energije nego što je potrebno. Dugoročno, to dovodi do iscrpljenosti, osećaja težine u telu i smanjene koncentracije.

Zašto se umor javlja i bez fizičkog napora

Ljudi koji dišu plitko često se osećaju umorno čak i tokom dana provedenog u mirovanju. Razlog je u tome što organizam mora da „radi više“ kako bi održao osnovne funkcije.

Disanje koje nije efikasno tera telo da nadoknađuje manjak energije drugim mehanizmima, što dodatno doprinosi osećaju iscrpljenosti.

Uticaj sedenja i loših navika

Dugotrajno sedenje, pogrbljen položaj i napetost u ramenima i vratu dodatno ograničavaju dubinu disanja. Grudni koš postaje manje pokretan, a disanje sve pliće.

Vremenom, ovakav obrazac postaje navika, pa osoba i ne primećuje da ne koristi pun kapacitet pluća.

Kako dublje disanje vraća energiju

Kada se disanje produbi i uspori, telo dobija više kiseonika, a nervni sistem dobija signal da može da se opusti. Tada se energija koristi racionalnije, a osećaj umora počinje da se smanjuje.

Čak i kratki momenti svesnog, sporijeg disanja mogu imati primetan efekat na nivo energije i mentalnu bistrinu.