PRELAZNI PERIOD PRETRAGE NA INTERNETU
Postoji fundamentalna razlika između načina na koji funkcioniše tradicionalna pretraga i način na koji radi veštačka inteligencija.
Prošle nedelje sam upao u raspravu sa prijateljem koji tvrdi da više ne koristi Google. Umesto toga, sve što ga zanima – od preporuke za restoran do objašnjenja kako da zameni slavinu – pita ChatGPT. „Zašto bih kliktao na deset linkova“, kaže, „kada mogu direktno da dobijem odgovor?“ I nije sam. Sve više ljudi se okreće AI asistentima kao prvom izvoru informacija, a ta promena nije samo tehnološka – ona je kulturološka.
Pitanje koje se nameće nije da li je Google još relevantan, već kakvu ulogu će pretraživači uopšte imati za pet godina. I što je još važnije – šta ta promena znači za nas, obične korisnike interneta koji ne razmišljamo previše o algoritmima, već samo želimo brz i pouzdan odgovor.
Od traženja do dobijanja
Postoji fundamentalna razlika između načina na koji funkcioniše tradicionalna pretraga i način na koji radi veštačka inteligencija. Google vas upućuje. Daje vam listu resursa, portala, tekstova – vi birate gde ćete kliknuti, šta ćete pročitati, kome ćete verovati. To je, suštinski, bibliotekarski pristup: „Evo police sa knjigama o toj temi, srećno.“
AI asistenti, s druge strane, sintetizuju. Ne daju vam deset linkova – daju vam odgovor. Sažet, pročišćen, prilagođen vašem pitanju. Umesto da čitate tri članka o tome kako se pravi tiramisu, dobijate recept direktno, sa opcijom za dodatne finesse i zahteve: „a može li bez jaja?“ ili „šta ako nemam mascarpone?“
Za korisnika, razlika je ogromna. Ušteda vremena je evidentna. Ali za ekosistem interneta, ta promena je tektonska.
Nestajanje srednjeg čoveka
Internet kakav poznajemo izgrađen je na principu posredovanja. Bloger piše članak o putovanju u Lisabon. Vi tražite „šta posetiti u Lisabonu“, Google vas odvodi na njegov blog, čitate, možda kliknete na još neki priloženi link odatle. Bloger dobija posetu, možda prihoduje od reklama, nastavlja da piše. Krug se zatvara.
Ali šta se dešava kada AI asistent pročita taj članak umesto vas i sažme vam suštinu? Bloger ne dobija posetu. Nema prihoda. Vremenom, možda prestane da piše. I onda AI nema odakle da uči i crpi nove informacije.
Ovo nije hipotetički scenario – već se događa. Sajtovi beleže pad organskog saobraćaja. Ne zato što su lošiji, već zato što ljudi više ne dolaze do njih tradicionalnim putem. Odgovori se serviraju direktno, bez potrebe za klikom.
To stvara čudan paradoks: AI alati zavise od kvalitetnog sadržaja na internetu, ali istovremeno smanjuju motivaciju da se taj sadržaj kreira. Ubijaju kokoš koja nosi zlatna jaja.
Kada tačnost postane fluidna
Još jedan problem je što AI alati, za razliku od Googla, ne razdvajaju jasno izvore od odgovora. Kada vam Google prikaže listu rezultata, vi možete da vidite – taj tekst je sa Vikipedije, ovaj je sa Reddita, onaj je sa nekog ličnog bloga. Možete da procenite kredibilitet. Možete da uporedite.
AI vam daje odgovor bez te transparentnosti. Zvuči autoritativno. Formulisano je sigurno. Ali odakle? Ko to tvrdi? Da li postoji konsenzus ili je to manjinsko mišljenje?
Ljudi imaju tendenciju da veruju onome što je jasno formulisano, a AI je majstor jasnih formulacija – čak i kada greši. A greši češće nego što mislimo. Hallucinating, kako ga stručnjaci zovu – izmišljanje informacija koje zvuče uvjerljivo, ali nemaju osnovu u realnosti.
Google nije savršen, naravno. I tamo ćete naići na dezinformacije, loše izvore, senzacionalističke naslove. Ali barem imate mogućnost da ih kritički procenite. Sa AI-jem, često nemate.
Kako se sadržaj prilagođava novoj realnosti
Ono što se već dešava jeste da kreatori sadržaja – sajtovi, blogovi, mediji – prilagođavaju način na koji pišu. Ne više samo za ljude, već i za AI algoritme koji će ih „čitati“ i interpretirati.
To znači fokus na jasnoću, strukturu, hijerarhiju informacija. Tekst mora biti razumljiv ne samo čoveku koji ga skenira, već i mašini koja ga parsira. SEO optimizacija sajta evoluira iz discipline koja je ciljala Google robote u nešto što mora da razume i kako AI asistenti procesuiraju, kategorizuju i predstavljaju informacije.
Paradoksalno, to može dovesti do kvalitetnijeg sadržaja. Kada morate biti jasniji, koncizniji, logičniji – često ćete biti i korisniji čitaocu. Ali postoji i rizik da sve postane sterilno, formularno, šablonizovano. Da internet postane kolekcija FAQ stranica, a ne prostor za raznoliko, kreativno i neočekivano izražavanje.
Google u odbrambenom položaju
Nije da Google samo stoji po strani i posmatra kako ga AI zamenjuje. Oni su lansirali sopstvene AI-napajane pretrage, integrišu generativne odgovore direktno u rezultate, eksperimentišu sa formatima koji kombinuju tradicionalno i AI-bazirano.
Ali uloga im se menja. Iz dominantnog igrača koji diktira pravila, postaju jedan od učesnika u tržišnoj utakmici. A korisnici postaju manje lojalni nego ikad. Ako Bing, sa integrisanim ChatGPT-om, daje bolje odgovore, zašto ne bi ljudi prešli tamo?
Navike koje su izgledele nepromenjive – „guglaj to“ kao glagol u svakodnevnom jeziku – odjednom više nisu garantovane.
Da li gubimo nešto važno?
Postoji nešto što se gubi u ovoj tranziciji, a teško je precizno definisati šta. Možda je to proces otkrivanja – kada pretražujete Google, nećete naći samo odgovor na pitanje koje ste postavili, već ćete naleteti i na nešto što se možda niste ni pitali, ali vas zanima. Otkrivate sadržaj serendipitetski, prosto rečno po principu “srećne slučajnosti”, kao kada lutate bibliotekom i izvlačite knjige sa police.
AI asistent je efikasan, ali ne ostavlja prostor za lutanje. Daje vam tačno ono što ste tražili – ni manje, ni više. Nema srodnih tema, nema digresije, nema „hm, ovo izgleda interesantno, da kliknem“.
To može delovati kao trivijalnost, ali način na koji dolazimo do informacija oblikuje način na koji razmišljamo. Ako sve što dobijamo su gotovi odgovori, da li vremenom gubimo naviku da postavljamo bolja pitanja?
Kakva je budućnost?
Verovatno nećemo potpuno napustiti klasične internet pretraživače, bar ne uskoro. Postoje stvari za koje AI još uvek nije dobar – transakcije, realno-vremenske informacije, lokalne specifičnosti. Ako tražite radno vreme apoteke u vašoj ulici ili želite da kupite patike online, Google je još uvek prirodniji izbor.
Ali jasno je da uloga pretraživača postaje uža. Možda će postati alat koji koristimo za verifikaciju – kada dobijemo odgovor od AI-ja, ali želimo da proverimo izvor. Ili za navigaciju – kada znamo gde želimo da odemo, ali nam treba putokaz.
Ili će se potpuno reinventovati, postati nešto treće – hibrid koji kombinuje najbolje od oba sveta.
Pitanje iz naslova – da li nam je Google još uvek potreban – nema jednoznačan odgovor. Ali možda je i to najvažnija spoznaja. Živimo u prelaznom periodu gde stari modeli još funkcionišu, ali novi već uveliko kucaju na vrata. I umesto da biramo stranu, verovatno je pametnije naučiti da koristimo oba alata – zavisno od konteksta, potrebe i situacije.
Jer na kraju, nije bitno da li koristimo Google ili ChatGPT. Bitno je da li dobijamo prave odgovore na prava pitanja. A to, čini se, ni najnaprednija tehnologija još uvek ne može da garantuje.
Leave A Comment