KOMEŠANJE, OŽILJAK
Zabrinuto je šakom dodirnuo čelo. Odavno na čelu ne primećuje dubok ožiljak.
Posle kišne i prohladne noći svanulo je maglovito jutro.
Stasit mladić prilazi zgradi u dnu dvorišta. Ulazna vrata od drveta koja su premazana prerađenim uljem bila su blago odškrinuta. Staje na trenutak i gleda iza sebe. Nikoga nije bilo. I dalje je stajao i istezao se izložen iglicama svežeg vazduha. Prišao je oprezno vratima. Počeo da ih otvara. I pored škripe otvorio ih je dovoljno da obezbedi sebi prolaz.
Ušao je. Mračan prostor. Hodnik je vodio do jedne prostorije iz koje se probijao tračak svetlosti. Krenuo je odlučno. Došavši, video je platno i projektor. Trebalo je samo da pritisne dugme. Nije bilo povratka. Krenuo je crno-beli film. Bio je sićušan. Plakao je, vrištao. U prvi plan su dolazili zidovi tunela, potom tela. Komešanje, glasovi. Automobil, udes, devojčica, krv, potom nagli prekid filma.
Zabrinuto je šakom dodirnuo čelo. Odavno na čelu ne primećuje dubok ožiljak.
Leave A Comment