UZROK I POSLEDICA

Gojaznost oba roditelja povezane su s više nego trostruko većim rizikom da dete razvije bolest masne jetre u mladom odraslom dobu u odnosu na decu roditelja sa normalnim BMI pre trudnoće.

Prekomerna telesna težina i gojaznost roditelja pre trudnoće povezane su sa povećanim rizikom da sledeća generacija razvije masnu bolest jetre, potencijalnu preteču ciroze i otkazivanja jetre, pokazuje istraživanje objavljeno na internetu u časopisu Gut.

gojaznost roditelja

Ako su oba roditelja imala prekomernu telesnu težinu ili gojaznost pre začeća, verovatnoća da će njihovo dete razviti nealkoholnu masnu bolest jetre (MASLD) do 24. godine više je nego trostruko veća, a najveći deo tog rizika pod uticajem je kumulativne prekomerne telesne mase (BMI) tokom detinjstva, ukazuju nalazi.

Nealkoholna masna bolest jetre, nedavno preimenovana u metaboličku disfunkcijom povezanu steatotičnu bolest jetre (skraćeno MASLD), najčešća je hronična bolest jetre u svetu i pogađa procenjenih 15% dece i više od 30% odraslih, navode istraživači.

Ranija istraživanja naglašavala su ulogu gojaznosti majke u riziku od MASLD kod budućih generacija, ali nije bilo jasno kakvu ulogu ima gojaznost oca i da li prekomerna telesna težina u detinjstvu takođe utiče na ovaj rizik.

Da bi to utvrdili, istraživači su procenili povezanost između telesne mase roditelja (BMI) pre trudnoće i verovatnoće razvoja MASLD do 24. godine kod 1.933 dece iz britanske studije Avon Longitudinal Study of Parents and Children (ALSPAC).

MASLD je definisan kao visok nivo masti u jetri i najmanje jedan kardiometabolički faktor rizika, kao što su povišen holesterol ili povišen nivo glukoze natašte.

Oba roditelja su dali podatke o visini, težini, izračunatom BMI i obimu struka, kao i redovno popunjavali upitnike o potencijalno uticajnim zdravstvenim i životnim faktorima tokom trudnoće i nakon rođenja deteta.

Ti podaci uključivali su informacije o starosti majke pri porođaju, pušenju tokom prva tri meseca trudnoće, uobičajenoj nedeljnoj konzumaciji alkohola pre trudnoće, radnom statusu i stepenu obrazovanja.

Majke su takođe prijavile nivo fizičke aktivnosti i da li im je ikada dijagnostikovan dijabetes ili povišen krvni pritisak u trenutku uključivanja u studiju, prenosi portal News Medical.

Podaci o deci obuhvatali su faktore iz ranog života: pol, način porođaja, gestacijsku starost i porođajnu težinu, izloženost antibioticima u prvih šest meseci života i dužinu dojenja.

Takođe su uključena ponovljena merenja BMI i obima struka u uzrastu od 7-9, 10-12 i 13-17 godina, kao i podatke o konzumaciji alkohola i duvana u mladom odraslom dobu.

Do 24. godine, jedno od desetoro ove dece (201) imalo je MASLD, dok je preostalih 1.732 imalo normalnu jetru. Oni sa MASLD češće su bili muškog pola i imali viši BMI.

Prekomerna telesna težina i gojaznost i kod majke i kod oca bile su nezavisno povezane sa povećanom verovatnoćom da njihovo dete kasnije razvije MASLD, čak i nakon uzimanja u obzir potencijalno uticajnih faktora.

Svaki dodatni kilogram po jedinici BMI-ja kod majke povećavao je verovatnoću MASLD za 10%, dok je isti porast kod oca povećavao verovatnoću za 9%.

Prekomerna telesna težina ili gojaznost kod oba roditelja bile su povezane sa više nego trostruko većom verovatnoćom da njihovo dete razvije MASLD u mladom odraslom dobu u poređenju sa decom čiji su roditelji imali normalan BMI pre trudnoće.

Dve trećine (67%) ove povezanosti bilo je pod uticajem kumulativno povišenog BMI između 7. i 17. godine života.

Dodatna analiza, koja je uzela u obzir unos šećera kod majki i dece, kao i genetsku predispoziciju za MASLD, dala je slične rezultate.

Ovo je opservaciona studija, te se iz nje ne mogu izvući čvrsti zaključci o uzročno-posledičnim vezama, a istraživači takođe priznaju različita ograničenja svojih nalaza.

Na primer, podaci o telesnoj masi roditelja pre trudnoće bili su zasnovani na ličnim izjavama, a nije bilo informacija o MASLD kod roditelja, postojećim bolestima pre i tokom trudnoće, niti o nivou fizičke aktivnosti njihove dece u ranom odraslom dobu, što je sve moglo imati uticaja.

Iako mehanizmi koji stoje iza uočenih povezanosti još nisu u potpunosti razjašnjeni, istraživači zaključuju da njihovi rezultati podržavaju uticaj gojaznosti oba roditelja u ranom životnom periodu na metaboličko zdravlje potomaka, ukazujući da napori usmereni na smanjenje prekomerne telesne mase i kod majki i kod očeva pre začeća mogu doneti dugoročne koristi za metaboličke ishode njihove buduće dece.