SONET ZA UELBEKA

za uelbeka

Kroz prostranstvo bez kraja odjeci sred nigdine,
prostora punog dima vatra međ’ ruinama,
s varljivim prividima uz igru piktograma,
spram potrošačkih lica mehanika praznine.

Večnih gubitnika izdaja svih ideala,
čist čin poništavanja u vrtu agonije,
rob preobražaja za primer inkarnacije,
voda k’o uspomena kod drevnih rituala.

Kulise spoljnog sveta zaštita od vukova,
mogućnosti ostrva, na Vudstok prisećanje,
hod ka palati iz sna poslednje putovanje.

Svet kog se užasava rastakanjem stvarnosti,
san o spajanju tela u životu bez snova,
kod kosmičke milosti slutnja jedne večnosti.