SVAKODNEVNA NAPETOST

Stres prvo utiče na varenje jer je digestivni sistem direktno povezan sa nervnim sistemom i veoma osetljiv na promene u unutrašnjem balansu.

Mnogi ljudi primećuju da se u stresnim periodima prvo javljaju problemi sa varenjem — nadutost, nelagodnost u stomaku, promena apetita ili osećaj „čvora“ u stomaku. Iako se stres često doživljava kao mentalno stanje, telo ga vrlo brzo prevodi u fizičke reakcije, a digestivni sistem je među prvima koji na to reaguju.

stres varenje

Razlog za to leži u snažnoj povezanosti između nervnog sistema i organa za varenje.

Digestivni sistem u direktnoj vezi sa nervnim

Creva imaju sopstvenu mrežu nervnih ćelija, zbog čega se često nazivaju „drugim mozgom“. Ovaj sistem je u stalnoj komunikaciji sa centralnim nervnim sistemom i veoma je osetljiv na emocionalna i psihička stanja.

Kada se javi stres, ta komunikacija se menja — i varenje odmah reaguje.

Kako stres menja prioritete u telu

U stresnim situacijama telo prelazi u režim pripravnosti. Energija se preusmerava ka organima koji su važni za brzo reagovanje, dok se procesi poput varenja privremeno stavljaju u drugi plan.

Zbog toga se lučenje digestivnih sokova može smanjiti, pokretljivost creva usporiti ili postati neujednačena, što dovodi do neprijatnih simptoma.

Zašto se javlja osećaj nelagodnosti u stomaku

Stres utiče na napetost mišića u digestivnom traktu. Kada su ti mišići u grču, hrana se sporije i teže pomera, što može izazvati nadutost, težinu ili bol u stomaku.

Često se javlja i pojačana osetljivost, pa se normalni procesi varenja doživljavaju kao nelagodnost.

Uticaj stresa na apetit

Kod nekih ljudi stres smanjuje apetit, dok kod drugih izaziva potrebu za hranom. Oba odgovora su posledica poremećene komunikacije između mozga i digestivnog sistema.

Telo u stresu često ne prepoznaje jasno signale gladi i sitosti, što dodatno opterećuje varenje.

Zašto se digestivne tegobe javljaju i bez promene ishrane

Mnogi primećuju da im se varenje pogorša iako jedu istu hranu kao i ranije. To pokazuje da uzrok nije u namirnicama, već u načinu na koji telo trenutno funkcioniše.

Stres menja brzinu i efikasnost varenja, pa i inače lako svarljiva hrana može izazvati nelagodnost.

Hronični stres i dugotrajan uticaj na varenje

Kada stres traje duže, digestivni sistem nema priliku da se u potpunosti oporavi. Varenje postaje nepredvidivo, a simptomi se mogu javljati i u periodima kada osoba subjektivno ne oseća napetost.

Telo tada reaguje po navici, jer je sistem duže vreme bio pod pritiskom.

Kako smanjenje napetosti pomaže varenju

Često se dešava da se digestivne tegobe smanjuju kada se osoba opusti, odmori ili promeni tempo. Time se nervni sistem vraća u ravnotežu, a varenje ponovo dobija prioritet.

Čak i male promene u svakodnevnom ritmu mogu imati pozitivan efekat na rad digestivnog sistema.