Sve ima svoju muziku

napušteni raj ima svoju muziku
naši stanovi imaju svoju muziku – koraka i promaja
malo ko zna da ja živim u Harkivu s kraja 20-tih
i malo – u Njujorku početka 30-tih
slušajući njihovu muziku – tako neponovljivu i živu
moja muzika – to je srkanje čaja uz grickanje rafinade
pritiskanje ose tvojim leđima u tesnom automobilu
sporo – kao nehotično – ozdravljenje
prikrivanje tajni
moja muzika – to je malo muzika mojih tekstova – gotovo pre stoleća lišenih aure – i zato
posebno dragih meni – kao bolešljiva deca što su draga roditeljima
kad bih imao vikendicu – obavezno bih je svakog leta renovirao
stvarajući muziku renoviranja
ponekad pomislim da se mi susrećemo samo da bi slušali muziku naše ljubavi
ja bih svakog leta ostavljao Harkiv
mi bi se sretali na maloj i gotovo pustoj železničkoj stanici
i putovali bi dalje
da renoviramo
i da se volimo između kreča i boje
i da mnogo pričamo jedno drugom