Zašto preopterećenje utiče na pamćenje?

PREVIŠE ZAMORA ZA MOZAK

Preopterećenje utiče na pamćenje jer mozak u stanju stalnog pritiska radi u režimu kratkoročnog snalaženja, a ne dugoročnog pamćenja.

Zaboravljanje sitnica, gubljenje toka misli ili osećaj da informacije „ne ostaju u glavi“ često se pripisuju godinama ili slaboj koncentraciji. Međutim, jedan od najčešćih razloga problema sa pamćenjem u savremenom životu nije starost niti bolest, već preopterećenje – mentalno, emotivno i svakodnevno.

Kada je mozak stalno izložen velikom broju zahteva, pamćenje često prvo počinje da trpi.

Mozak nije napravljen za stalni pritisak

Mozak je izuzetno sposoban organ, ali nije dizajniran za neprekidnu obradu ogromne količine informacija. U uslovima stalne žurbe, obaveza i prekida, on prelazi u režim „preživljavanja“, gde je fokus na brzom reagovanju, a ne na dugoročnom čuvanju informacija.

U tom stanju, pamćenje postaje sporedna funkcija.

Kako preopterećenje utiče na pažnju

Pamćenje i pažnja su usko povezani. Da bi se nešto zapamtilo, potrebno je da mu se prvo posveti pažnja. Kada je osoba preopterećena, pažnja je rasuta na više strana – misli skaču sa zadatka na zadatak, bez pravog zadržavanja.

Informacije tada prolaze kroz mozak, ali se ne „zadržavaju“, što stvara utisak slabog pamćenja.

Uloga stresa u procesu pamćenja

Preopterećenje često prati i povišen nivo stresa. U takvim uslovima, mozak daje prednost funkcijama koje su važne za trenutno snalaženje, dok se procesi vezani za učenje i pamćenje potiskuju.

Zbog toga se u stresnim periodima ljudi teže sećaju detalja, imena ili nedavnih događaja.

Mentalni zamor i zasićenje informacijama

Kada je mozak konstantno izložen velikoj količini informacija – porukama, obavezama, vestima i zadacima – dolazi do mentalnog zamora. Tada se smanjuje sposobnost organizovanja i povezivanja informacija.

Pamćenje ne slabi zato što mozak „ne može“, već zato što je preopterećen i nema prostora za obradu.

Zašto se zaboravljanje javlja i kod mladih ljudi

Problemi sa pamćenjem danas su česti i kod mladih, potpuno zdravih osoba. Razlog leži u načinu života koji ne ostavlja dovoljno prostora za mentalni odmor.

Stalna dostupnost, multitasking i osećaj da se uvek mora biti „uključen“ dovode do hroničnog preopterećenja, koje se prvo ispoljava kroz zaboravljanje.

Kako rasterećenje poboljšava pamćenje

Kada se smanji pritisak i uvedu pauze, pamćenje se često poboljšava spontano. Mozak tada ima priliku da informacije obradi, poveže i sačuva.

Jednostavne promene, poput usporavanja tempa, smanjenja broja zadataka u isto vreme i boljeg odmora, mogu imati značajan efekat na sposobnost pamćenja.