Istinska pravednost izvire iz zajednice sa Bogom

BESEDA U MANASTIRU LEPAVINA

Vladika Kirilo podsetio je da istinska pravednost izvire iz zajednice sa Bogom, pozivajući vernike na pokajanje i ljubav.

Njegovo Preosveštenstvo Episkop buenosajreski i južno-centralnoamerički dr Kirilo, administrator Eparhije zagrebačko-ljubljanske, služio je 14. marta 2026. godine svetu Liturgiju u manastiru Lepavina.

U arhipastirskoj besedi vladika Kirilo se osvrnuo na reči Ssvetog apostola Pavla da „pravednik od vere živi“ i na jevanđeljsku poruku da Gospod „nije došao da pozove pravednike nego grešnike na pokajanje“, postavljajući pitanje kako je moguće ove dve naizgled suprotstavljene misli mogu razumeti zajedno.

Vladika je kazao da se odgovor može pronaći u dubljem razumevanju Božje pravde i odnosa Boga i čoveka. Podsetio je da je već u raju zmija obmanula praroditelje navodeći ih na pomisao da Bog čoveku nešto uskraćuje, predstavljajući tako Boga kao nepravednog. Međutim, u punoći vremena, Sin Božji se ovaplotio i postao čovek, pokazujući time da Bog želi čoveku mnogo više – da ljudi postanu sinovi i kćeri Božji i naslednici Carstva nebeskog.

Govoreći o jevanđeljskom događaju u kojem Hristos sedi sa carinicima i grešnicima, vladika Kirilo je podsetio da je Gospod farisejima odgovorio da nije došao da pozove pravednike, nego grešnike na pokajanje, pokazujući da čovek ne može da se oslanja na sopstvenu pravednost. Istinska pravednost, kako je naglasio, izvire iz zajednice sa Bogom, jer čovek nije stvoren da živi samodovoljno i odvojeno, već u zajednici sa Bogom i sa drugim ljudima.

U tom duhu episkop Kirilo je podsetio da je vreme Velikog posta vreme preispitivanja sopstvenog života u svjetlosti Svetog pisma. Istinski put pravednika, koji „od vere živi“, podrazumeva pokajanje, preumljenje i duhovno preobraženje, koji se ostvaruju kroz post, molitvu, podvig i djela milosrđa.

Pozivajući se na učenje svetih otaca, vladika je podsetio na reči Svetog Isaka Sirina koji ističe da je pokajanje neodvojivo od duhovnog života, kao i da i oni koji su dostigli visoku duhovnu meru uvek imaju razloga za pokajanje i smirenje.

Govoreći o Božjoj pravdi, vladika Kirilo je naglasio da je ona uvek povezana sa milosrđem, za razliku od ljudske pravde koja može biti ograničena i surova. Bog, koji poznaje dubine ljudskog srca, čak i kada kažnjava, to čini radi ispravljenja čoveka i njegovog obraćenja.

Na kraju besede vladika je podsetio da se hrišćani ne spasavaju kao međusobni suparnici, nego kao pripadnici zajednice, pozvani da jedni drugima pomažu na putu spasenja i da se raduju spasenju drugih kao sopstvenom spasenju. Besedu je završio molitvom da nas u podvigu posta ukrepe molitve Presvete Bogorodice, čija čudotvorna ikona blagosilja manastir Lepavinu.

Izvor: Mitropolija zagrebačko-ljubljanska