„Lazare, izađi napolje“ – poziv koji najavljuje pobedu života nad smrću

BESEDA O PRAZNIKU

Glas „Lazare, izađi napolje!“ jeste onaj koji čekaju naši praoci, oci, braća i sestre. Glas, koji i mi očekujemo, verujući u čvrsto obećanje samog Gospoda, koji jeste život i vaskrsenje,

Ovako je besedio preosvećeni Episkop valjevski g. Isihije na liturgijskom sabranju u Lazarevu subotu, krsnu slavu kapele na Novom groblju.

– Poziv Gospoda Hrista, zabeležen u današnjem jevanđeljskom odlomku (Jn 11, 1-45) jeste poziv koji najavljuje pobedu životu nad smrću i upućen je preko Četvorodnevnog Lazara svima nama, onima koji su usnuli pre i koji će usnuti posle nas. U Lazarevu subotu obeležavamo prekretnicu kako u životu Gospoda Hrista, tako i u podvigu Crkve godišnje, jer Crkva je mesto u kome su se dogodili svi ti događaji i koje im daje večnu dimenziju, čini ih opštim za celo čovečanstvo, poučio je vladika Isihije o mestu koje spomen na Vaskrsenje Lazarevo ima u domostroju spasenja i podvigu Velike Četrdesetnice, koju posvećujemo Gospodu i pripremamo se za tajnu nad tajnama, koju je dao Gospod svojim vaskrsenjem. Događaj podizanja Lazara iz mrtvih prekretnica je i u životu Gospoda Hrista, jer je njome ispunio svoju Četrdesetnicu, pred vratima je Jerusalima i pokazuje da On vlada životom i smrću, da je pobeditelj smrti, podsetio je vladika Isihije na stihove tropara koji proiznose slavoslovlje Spasitelju.

– U razgovoru koji (Gospod) ima sa Martom i Marijom, sestrama Lazarevim, vidimo šta znači taj gromki priziv iz mrtvih njihovom bratu, koji se odmah i ostvaruje. One odvojeno pričaju sa Gospodom, ali iste reči kažu: Gospode, da si ti bio ovde, ne bi umro brat moj, a On kaže da će vaskrsnuti, na šta ona odgovara: Znam da hoće, ali u vaskrsenju u poslednji dan… Velika je stvar, braćo i sestre, da ona zna da će vaskrsnuti njen brat i to je znanje koje mi podrazumevamo, zato što smo čuli od samog Gospoda, ali u ono vreme nisu svi znali i verovali, iako je to učio Stari zavet, mada ne na tako eksplicitan način – približio je vladika Isihije shvatanja Hristovih savremenika i bliskih prijatelja o vaskrsenju, koje će svoju punoću dobiti nakon što ga On lično posvedoči nakon krsne smrti.

Govoreći o ličnostima iz današnje perikope, vladika Isihije je naveo da kod sestara i Lazara opažamo veru u Hrista. Lazar ustaje iz mrtvih nakon četiri dana ležanja u grobu i taj događaj je nagoveštaj opšteg vaskrsenja.

– Iako će imati da postrada i umre za nas, pokazuje nam (Hristos) da je On vaskrsenje, da je On put, istina i život i onaj ko veruje u Njega, pričešćuje se tim životom, zna da je to put kojim treba da idemo. Da se ne sablaznimo kada vidimo za nekoliko dana, na Veliki petak, kako čovek raspinje Boga ljubavi, mira i svetlosti. Zli, odemonjeni čovek raspinje Boga i misli da Ga je pobedio, služeći đavolu i palom svetu. Onda, na najdivniji način, sa svetlošću vaskrsenja, Gospod nas obasjava i daje nam život večni- zaključio je Vladika Isihije svoje tumačenje zapisa Svetog Jovana Bogoslova o događaju koji se zbio u domu Lazara iz Vitanije, a koji uvodi u slavni ulazak Gospoda u Jerusalim, a potom i u dane stradanja i vaskrsenja.

Istakavši da moramo da se držimo vere u Vaskrsenje Gospodnje, kada dođu stradanja, kad se nasmrt razbolimo, kada nas bližnji napuste, Vladika Isihije je poučio da, kada očajavamo, mi se odričemo Hrista.

– Možemo da ridamo, da tugujemo, da nam se srce kida od bola, ali ne sme da bude očajanja koliko god da je teško. Nikada ne smemo da izgubimo iz vida Hristove reči Ja sam vaskrsenje i život koje je rekao Marti i potvrdio svojim stvaralačkim rečima Lazare, izađi… Nije to krajnje vaskrsenje, to je jedno od nekoliko vaskrsenja, koje je Gospod učinio, pokazujući da ima vlast nad životom i smrću. Lazar će posle postati hrišćanski propovednik i biće episkop na Kipru. Tamo se i danas proslavlja i tamo je njegov grob u kome čeka vaskrsenje kao i svi mi – poučio je vladika Isihije o nekim detaljima iz žitija prijatelja Gospodnjeg na kome se zbilo čudo vaskrsenja iz mrtvih, koje najavljuje Hristovo vaskrsenje, a zatim i vaskrsenje svih nas u danu Drugog dolaska Gospodnjeg.

– Bog ima smirenje, primio je ljudsku prirodu sa svim stradanjima, ali bez greha. To zbunjuje i neke ljude čini da se još više trude da Ga razumeju i dožive, a neke svrgava u pakao, jer hule na Boga. Ne treba da hulimo ni na čoveka, a onda smo sigurni da nećemo ni na Boga – završna je pouka Vladike Isihija na molitvenom sabranju u grobljanskoj kapeli, posvećenoj čudesnom događaju iz novozavetne istorije.

Izvor: Eparhija valjevska