PROBLEM SAVREMENOG DOBA

Statistike potvrđuju da ljudi danas razgovaraju znatno manje nego ranije. Digitalno doba i promena životnih navika dramatično su smanjili broj svakodnevno razmenjenih reči uživo.

Istraživanje pokazuje da je broj dnevno izgovorenih reči pao za 28 odsto od 2005. do 2019. godine, a sada je situacija verovatno još gora.

ljudi razgovaraju

Prema novom istraživanju naučnika sa Univerziteta Misuri-Kanzas Siti i Univerziteta Arizona, ljudi danas razgovaraju manje nego ikada pre. Konkretnije, navode da je između 2005. i 2019. broj reči koje izgovaramo drugoj osobi pao za gotovo 28 odsto, a cela situacija se verovatno dodatno pogoršala nakon pandemije.

Kako piše The Wall Street Journal, naučnici su analizirali prosečan broj izgovorenih reči (16.632 u 2005. godini) na osnovu 22 studije u kojima je više od 2.000 ljudi snimalo audio-zapise svoje svakodnevice. Kako su porudžbine putem aplikacija postale uobičajene, dopisivanje porukama poraslo, a život se sve više preselio onlajn, broj izgovorenih reči značajno je pao. Do 2019. godine iznosio je oko 11.900 reči dnevno.

Istraživači su takođe utvrdili da su mlađi nešto podložniji ovom trendu:

  • Osobe mlađe od 25 godina: godišnje izgovaraju 451 reč manje dnevno.
  • Osobe starije od 25 godina: pad iznosi 314 reči.

U proseku, broj izgovorenih reči smanjivao se za 338 godišnje. Ako se taj trend nastavio, danas bismo mogli da govorimo manje od 10.000 reči dnevno.

Posledice i upozorenja

Takav pad komunikacije, upozoravaju autori istraživanja, mogao bi da ima i šire posledice. Osim porasta osećaja usamljenosti, sve se češće ističe i slabljenje osnovnih komunikacijskih veština, poput vođenja razgovora bez prekidanja sagovornika ili održavanja pažnje u interakciji licem u lice.

No, uprkos tim zabrinjavajućim brojkama, Valeri Fridland sa Univerziteta u Nevadi smatra da nema razloga za paniku. Ističe da bi i male promene, poput češćeg razgovora sa decom ili smanjenja korišćenja pametnih telefona, mogle da pomognu u preokretanju ovog trenda.