Dimitrios Bokos: Sin Božiji

SIN BOŽIJI

Ali Hristos, kada je bio pred jevrejskim sinedrionom, na pitanje prvosveštenika da li je Sin Božji, odgovorio je direktno, bez ikakvog oklevanja…

Velike ličnosti iz hora naših Svetih Otaca učestvovale su na Prvom Vaseljenskom saboru, koji je sazvan u Nikeji, u Maloj Aziji, 325. godine po Hristovom preslavnom rođenju, na inicijativu prvog hrišćanskog cara Konstantina Velikog. Među njima su bili Sveti Atanasije, Nikolaj, Spiridon i Osios, episkop Kordove (današnja Kordoba u Španiji).

Bogonosni Oci prvog Velikog Sabora, njih tri stotine osamnaest na broju, bavili su se jeresju prezvitera Arija. On, nesposoban da dokuči logično objašnjenje tajne Svete Trojice, došao je do zaključka da Hristos nije Sin Božiji, jednak i jednosušan Ocu, već tvorevina Božija, prva i najviša od svih ostalih (Nedelja Svetih Otaca).

Problem Arija je problem svih jeretika, a to je logička konstrukcija. To jest, pokušaj da se logičkim argumentima dokaže tajna Boga. Međutim, sve što ima veze sa Bogom, sam Bog je otkrio kroz svoje proroke i u najvećoj meri kroz Gospoda Isusa Hrista. To nije nešto što čovek može da otkrije kroz svoju logiku i preko čula. Čovek, sa svojim mogućnostima i u zavisnosti od stepena svog očišćenja od strasti, može samo da spozna dejstva Božija, Njegove intervencije u svetu i u duši svake osobe.

Kakav je Bog zaista u smislu svoje suštine zauvek ostaje izvan granica našeg spoznajnog kapaciteta. To je tajna izvan i iznad naše logike. Izvanredno, ali ne i apsurdno. Neobjašnjivo, nedokučivo, tajno. Mi samo smireno prihvatamo ono što nam je sam Bog otkrio o sebi. „Tajna ne podnosi istraživanje. Samo ovu veru svi slavimo.“

Ali Arije je ignorisao Hristovo svedočanstvo o Trojedinom Bogu, o Bogu Ocu, o sebi samom, da je on jedinorodni Sin Božji, i o Svetom Duhu. Ne razumevajući logički kako je moguće da Sin bude jednak Ocu, Arije je otišao toliko daleko da je tvrdio kako Hristos nekada nije postojao. „Bilo je, kada Njega nije bilo“, to jest bilo je nekada vreme kada Sin nije postojao. Drugim rečima, u početku je postojao samo Otac, a onda je Sin postao. I zapravo, on nije „rođen“, već je „postao“. On je, dakle, postao. Nije rođen, već je postao, bio je stvoren. On nije Sin po prirodi Božijoj, već stvorenje, Božje stvorenje.

Tako je Arije otvoreno porekao božanstvo Hristovo.

Ali Hristos, kada je bio pred jevrejskim sinedrionom, na pitanje prvosveštenika da li je Sin Božji, odgovorio je direktno, bez ikakvog oklevanja, doslovno: „Jesam.“ Ovo se smatralo smrtnom bogohulom.

Prvosveštenik je rekao da je hulio… „Evo, sada ste čuli njegovu bogohulu“ (vidi: Jevanđelje po Marku 14, 62; Jevanđelje po Mateju 26, 65).

U drugom trenutku, Hristos je rekao da je jedno sa Ocem: „Ja i Otac smo jedno.“ On je tačno priznao da je Njegov Otac Bog. Bez oklevanja je sebe izjednačio sa Bogom. Jevreji su dobro znali šta su čuli i to su naglasili Pilatu: „Trebalo bi da umre, jer je sebe učinio Sinom Božijim“ (Jevanđelje po Jovanu 5, 18; 10, 30; 19, 7).

Bogonosni Oci Prvog Vaseljenskog Sabora utvrdili su da prihvatamo Hrista, upravo onako kako se On otkrio: jednak u svemu, jednosušan sa Ocem. Sin Božiji, a ne stvorenje. „Rođen od istinitog Boga, a ne stvoren.“

Jednak sa Ocem. „Nikada nije bilo, kada njega nije bilo“, rekli su. Nikada nije bilo vremena kada Sin nije postojao.

Da li veruješ u Sina Božijeg? (Jevanđelje po Jovanu 9, 35)