GODINE (NI)SU PREPREKA
Kako starimo, učenje često zahteva više vremena jer se menjaju način rada mozga, životne okolnosti i raspodela pažnje.
Mnogi ljudi imaju utisak da su kao deca ili tinejdžeri mnogo lakše usvajali nova znanja nego u odraslom dobu. Nekada nam je bilo dovoljno nekoliko ponavljanja da nešto zapamtimo, dok kasnije u životu učenje često zahteva više vremena i truda. Ipak, to ne znači da mozak gubi sposobnost učenja, već da se način na koji učimo postepeno menja.
Zanimljivo je da odrasli i dalje mogu uspešno da stiču nova znanja, ali to obično rade drugačijim tempom nego u mlađim godinama.
Mozak se tokom života menja
Mozak nije statičan organ, već se neprekidno prilagođava novim iskustvima. Tokom detinjstva i adolescencije posebno je spreman da brzo usvaja ogromnu količinu novih informacija.
Kako starimo, ova sposobnost ne nestaje, ali proces prilagođavanja postaje nešto sporiji.
Sve više koristimo postojeće znanje
Deca veliki deo vremena provode u učenju potpuno novih stvari. Odrasli, s druge strane, češće koriste znanje i iskustvo koje su već stekli.
Zbog toga mozak više povezuje nove informacije sa postojećim znanjem nego što ih usvaja od samog početka.
Više obaveza otežava koncentraciju
Sa godinama dolaze posao, porodica i brojne svakodnevne odgovornosti. Mozak tada mora istovremeno da obrađuje mnogo različitih informacija.
Zbog toga je često teže pronaći dovoljno vremena i mentalne energije za učenje nečeg novog.
Pažnja postaje dragocen resurs
Učenje zahteva fokus i neprekidnu koncentraciju. Kako starimo, češće smo izloženi prekidima, obavezama i različitim distrakcijama.
Zbog toga održavanje pažnje može zahtevati više napora nego ranije.
Mozak i dalje stvara nove veze
Iako se proces učenja menja, mozak tokom celog života zadržava sposobnost stvaranja novih nervnih veza. Ova sposobnost omogućava ljudima da usvajaju nove jezike, hobije, veštine i znanja i u poznijim godinama.
Drugim rečima, nikada nije kasno za učenje.
Iskustvo ponekad postaje prednost
Odrasli ljudi često sporije pamte pojedinačne informacije, ali imaju veliku prednost kada je reč o razumevanju šire slike.
Zahvaljujući prethodnom iskustvu, lakše povezuju nove informacije sa onim što već znaju.
San ima važnu ulogu
Mozak tokom sna organizuje i učvršćuje informacije koje smo usvojili tokom dana. Ako ne spavamo dovoljno, proces učenja može biti manje efikasan.
Zbog toga kvalitetan san predstavlja važan deo uspešnog pamćenja.
Vežbanje održava mozak aktivnim
Kao i mišići, mozak voli redovnu aktivnost. Čitanje, rešavanje problema, učenje novih veština i mentalni izazovi pomažu održavanju njegovih sposobnosti.
Što ga češće koristimo na različite načine, to ga podstičemo da ostane aktivan.
Zašto ne treba porediti različite životne periode
Nije realno očekivati da osoba od četrdeset, pedeset ili šezdeset godina uči potpuno istim tempom kao dete. Međutim, odrasli imaju prednosti koje mlađi nemaju, poput iskustva, razvijenijeg razmišljanja i boljeg razumevanja konteksta.
Zbog toga sporije ne znači nužno i lošije.
Leave A Comment