KAD NAJMANJE OČEKUJEMO
Lakše se setimo nečega kada prestanemo da razmišljamo o tome zato što mozak nastavlja da obrađuje informacije i kada nismo svesno fokusirani na problem.
Sigurno vam se nekada dogodilo da pokušavate da se setite nečijeg imena, naslova pesme ili neke važne informacije, ali što više razmišljate, odgovor kao da vam sve više izmiče. Onda odustanete, počnete da radite nešto drugo i odjednom vam se tražena informacija sama pojavi u glavi.
Iako deluje neobično, ova pojava je prilično česta i povezana je sa načinom na koji mozak pristupa sećanjima.
Mozak ne funkcioniše kao računar
Za razliku od računara koji jednostavno pronalazi sačuvanu informaciju, ljudski mozak koristi mrežu međusobno povezanih uspomena, iskustava i asocijacija.
Ponekad put do određene informacije nije direktan, pa je potrebno vreme da mozak pronađe odgovarajuću vezu.
Preveliki napor može otežati prisećanje
Kada se previše trudimo da se nečega setimo, često stvaramo dodatni pritisak. Tada pažnju usmeravamo na frustraciju i osećaj da moramo odmah pronaći odgovor.
Ovakva napetost ponekad otežava pristup informacijama koje već postoje u našem pamćenju.
Mozak nastavlja da radi
Čak i kada prestanemo da se fokusiramo na problem, mozak ne prestaje da obrađuje informacije. U pozadini nastavlja da povezuje različite uspomene i traži rešenje.
Zbog toga odgovor često iznenada „iskoči“ dok šetamo, tuširamo se ili obavljamo neku sasvim drugu aktivnost.
Asocijacije pomažu da pronađemo odgovor
Pamćenje se u velikoj meri zasniva na povezivanju informacija. Jedna reč, zvuk, slika ili situacija mogu aktivirati čitav lanac sećanja.
Kada se opustimo, mozak lakše uspostavlja te veze i dolazi do tražene informacije.
Stres može blokirati proces prisećanja
Kada smo nervozni ili pod pritiskom, mozak više energije usmerava na rešavanje trenutne napetosti nego na pretraživanje sećanja.
Zbog toga se često dešava da baš onda kada nam je neka informacija hitno potrebna ne možemo da je se setimo.
Zašto se odgovor pojavi u neočekivanom trenutku
Mnogi ljudi primete da im se odgovor javi dok voze, kuvaju, šetaju ili pred spavanje. U tim trenucima mozak je opušteniji i nije opterećen stalnim pokušajima prisećanja.
To stvara povoljnije uslove da se informacije lakše povežu.
Odmor pomaže mozgu
Kratka pauza može biti veoma korisna kada pokušavamo da se nečega setimo. Promena aktivnosti omogućava mozgu da nakratko promeni fokus.
Zbog toga nekada nekoliko minuta odmora donese bolje rezultate nego dugotrajno razmišljanje.
Ovo je sasvim normalna pojava
Povremeni „zastoji“ u prisećanju ne znače da nešto nije u redu sa pamćenjem. Oni su deo normalnog funkcionisanja mozga.
Što više pokušavamo da se opustimo, veća je verovatnoća da će tražena informacija sama isplivati na površinu.
Leave A Comment