UBLAŽITI TEGOBE

Osećaj težine nakon obilnog obroka nastaje zato što organizam usmerava veliki deo svojih resursa na varenje hrane. Što je obrok veći i bogatiji, to telo ima više posla.

Verovatno je svako nekada doživeo osećaj težine, pospanosti i usporenosti nakon obilnog obroka. Posle veće količine hrane često nam se ne radi ništa, a ponekad imamo potrebu da sednemo, odmorimo ili čak odspavamo. Iako može delovati neobično, reč je o sasvim očekivanoj reakciji organizma.

nakon obilnog obroka

Kada pojedemo veliku količinu hrane, telo privremeno menja prioritete i više energije usmerava na proces varenja.

Varenje zahteva mnogo energije

Varenje nije pasivan proces. Organizam mora da razgradi hranu, apsorbuje hranljive materije i raspodeli ih tamo gde su potrebne.

Da bi sve to obavio, telo aktivira brojne organe i procese, zbog čega se može javiti osećaj usporenosti.

Više krvi odlazi ka sistemu za varenje

Nakon obroka pojačava se protok krvi kroz organe za varenje. Želudac i creva tada intenzivno rade kako bi obradili unetu hranu.

Iako mozak i ostali organi i dalje normalno dobijaju krv, organizam se privremeno više usmerava na obradu obroka.

Količina hrane pravi razliku

Što je obrok obilniji, to organizam ima više posla. Velike porcije zahtevaju duži i intenzivniji proces varenja.

Zbog toga se osećaj težine češće javlja nakon obilnih ručkova i večera nego nakon manjih obroka.

Određene namirnice dodatno pojačavaju pospanost

Obroci bogati mastima i jednostavnim ugljenim hidratima često sporije opterećuju proces varenja i mogu doprineti osećaju tromosti.

Zbog toga se nakon brze hrane, peciva ili veoma masnih jela osećaj težine može izraženije javiti.

Želudac se širi kako bi primio hranu

Kada pojedemo veliku količinu hrane, želudac se privremeno rasteže kako bi mogao da je primi i obradi.

Ovo rastezanje može stvoriti osećaj punoće, pritiska i neprijatne težine u stomaku.

Mozak dobija signal da je vreme za odmor

Nakon obilnog obroka organizam prelazi u mirnije stanje koje je usmereno na varenje. Zbog toga mnogi ljudi osećaju pad energije i povećanu potrebu za odmorom.

Ova reakcija posebno dolazi do izražaja nakon ručka ili večere.

Brzo jedenje može pogoršati osećaj težine

Kada jedemo previše brzo, organizam nema dovoljno vremena da registruje osećaj sitosti. Tada često pojedemo više nego što nam je zaista potrebno.

Uz to, gutamo više vazduha, što može dodatno doprineti nadutosti i nelagodnosti.

Zašto se ne osećamo svi isto

Neki ljudi veoma lako podnose obilne obroke, dok drugi brzo osećaju tromost i nelagodnost. Na to utiču navike u ishrani, sastav obroka, brzina jedenja i individualne karakteristike organizma.

Zbog toga ista količina hrane ne izaziva iste reakcije kod svih ljudi.

Kako smanjiti osećaj težine nakon jela

Manje porcije, sporije jedenje i uravnoteženi obroci često pomažu da se organizam lakše izbori sa varenjem. Takođe, lagana šetnja nakon jela može doprineti prijatnijem osećaju.

Cilj nije da se izbegava omiljena hrana, već da se pronađe mera koja odgovara organizmu.