OLUJA
Svetla su se ugasila u celom selu. Sve što sam videla jeste prašina, crepovi i stabla kako lete. Tada je sve stalo i vreme se zamrzlo.
Tog dana bila je oluja kakvu niko ne pamti, tog dana kada je sve bilo tiho sem ulica kojima su se prolivali dečiji uzvici. Tada si nam pokazao da sve to možeš ugasiti u jednom trenutku.
Stojala sam na stazi od cigala mazeći malo mače. Pogledah u nebo i videh samo jednu svetlu liniju i nekakav dim iz daleka. No to nije bio dim, to je bio ogromni oblak koji se u nekoliko sekundi nadvio nad mojom glavom. Potrčah po oca i majku da im pokažem i u tom trenutku razvi se tama po zemlji.
Utrčah u svoj dom držeći prozore otvorene za malo vazduha. Zaduvao je vetar više od stotinu kilometara na čas i tada, tada sam pomislila da si došao. Tiho moleći se u sebi, držala sam krila starog prozora sve dok me nije trgnuo očev glas da se brzo sklonim odatle — staklo je krenulo da puca.
Svetla su se ugasila u celom selu. Sve što sam videla jeste prašina, crepovi i stabla kako lete. Tada je sve stalo i vreme se zamrzlo.
Leave A Comment