KONTROLISANJE DISANJA
Kada zadržimo dah, organizam nastavlja da troši kiseonik, dok se ugljen-dioksid postepeno nagomilava u krvi.
Disanje je jedna od retkih telesnih funkcija koju možemo i svesno da kontrolišemo i da prepustimo organizmu da je obavlja automatski. Zato mnogi mogu nakratko da zadrže dah, bilo tokom plivanja, ronjenja ili iz radoznalosti. Međutim, dok nam se čini da se ništa posebno ne dešava, u organizmu se odvija niz promena koje imaju za cilj da zaštite telo i obezbede dovoljno kiseonika.
Zadržavanje daha pokreće prirodne mehanizme koji pomažu organizmu da što duže održava normalne životne funkcije.
Kiseonik se i dalje troši
Čim prestanemo da dišemo, ćelije nastavljaju da koriste kiseonik koji se već nalazi u krvi. Istovremeno, novi kiseonik više ne ulazi u pluća.
Zbog toga se njegove zalihe postepeno smanjuju, iako se to u početku ne oseća.
Ugljen-dioksid se nagomilava
Dok ćelije proizvode energiju, nastaje ugljen-dioksid kao otpadni proizvod. Pošto ne izdišemo, on počinje da se nakuplja u krvi.
Upravo porast ugljen-dioksida predstavlja glavni razlog zbog kojeg osećamo sve jaču potrebu da udahnemo.
Mozak prati promene u organizmu
Posebni receptori neprekidno prate količinu kiseonika i ugljen-dioksida u krvi. Kada primete da ugljen-dioksid raste, šalju signal mozgu da je vreme za novi udah.
Zbog toga se javlja osećaj nelagodnosti koji postaje sve izraženiji što duže zadržavamo dah.
Disajni mišići pokušavaju da se pokrenu
Kako potreba za vazduhom raste, dijafragma i drugi mišići za disanje mogu početi nevoljno da se grče.
Mnogi ljudi tada osete kratke trzaje u predelu grudnog koša ili stomaka, što je znak da organizam pokušava da obnovi disanje.
Srce i krvotok se prilagođavaju
Tokom kratkog zadržavanja daha organizam pokušava što efikasnije da iskoristi raspoloživi kiseonik. Rad srca i krvotok prilagođavaju se trenutnim potrebama kako bi najvažniji organi, poput mozga i srca, nastavili da dobijaju dovoljno krvi.
Ove promene predstavljaju deo prirodnog zaštitnog odgovora organizma.
Potreba za vazduhom postaje sve jača
Što duže zadržavamo dah, osećaj potrebe za disanjem postaje intenzivniji. To nije samo pitanje volje, već snažan zaštitni mehanizam koji nas podstiče da ponovo udahnemo.
Na taj način organizam sprečava ozbiljniji nedostatak kiseonika.
Organizam daje prednost bezbednosti
Ako osoba pokušava da zadrži dah predugo, prirodni zaštitni mehanizmi postaju sve snažniji. Kod zdrave osobe potreba za disanjem uglavnom će nadjačati svesnu odluku da se dah i dalje zadržava.
To pokazuje koliko je disanje važno za normalno funkcionisanje organizma.
Zašto je lakše zadržati dah posle dubokog udaha
Nakon dubokog udaha u plućima se nalazi veća količina vazduha, pa organizam raspolaže većim zalihama kiseonika.
Zbog toga većina ljudi može nešto duže da zadrži dah nego nakon uobičajenog udaha.
Ne treba namerno dugo zadržavati dah
Iako kratkotrajno zadržavanje daha kod zdravih ljudi najčešće nije opasno, namerno pokušavanje da se dah zadrži što duže može biti rizično, naročito u vodi. Zbog toga ovakve pokušaje ne treba izvoditi bez odgovarajućih mera bezbednosti.
Disanje je osnovna potreba organizma i njegovo dugotrajno prekidanje može imati ozbiljne posledice.
Leave A Comment