ŽELJA

želja

Iako je nebo pod bremenom oblaka
Ipak pravo doba godine nikad ne donese kiše
Čak i trnje kaktusova je jecalo
Ti radiš, a to me čudi

Vo ne vuče, a ralo se ne kreće
U zemlji bez kiše suv pesak je zamka
Cediš svoj znoj da ugasi plamen vatre
Ova zemlja je postala vesela jer sad žito raste.

Rukom kopaš zemlju da bi došao do vode
Da sačuvaš biljke cediš krv i meso
Jedna stabljika, pa druga, zeleni pokrivač plodno buja
Ko bi od tebe bolje poznavao zemaljske puteve?

Stabljike u pupoljku prinosi svojim usnama
Ljubi ih „Vidi – ovaj božji dar od zlata!“
Pupoljci pirinča plešući vitlaju zlatnu prašinu zemlje
Živa smrt – ipak to je sve što traži.

Kad usne poljskih nasipa gore od vrućine
Tad dolazi mesec gladi i nemaštine
Kad zrno zri vetrovi opet donose kiše
Gde si Bože-snage, gde si Aijanare?

————————————–

Mahakavi (T. Rudramurti) bio je jedan od najuticajnijih modernih tamilskih pesnika sa Šrilanke, rođen 1927. godine u Džafni. Tokom svog života radio je u državnoj službi, dok je istovremeno revolucionarno promenio tamilsku književnost uvodeći realizam i jezik običnog čoveka. U svojim delima hrabro je kritikovao kastinski sistem i pisao o svakodnevnim problemima i patnjama radničke klase. Njegove epske poeme, poput „Ahalikai“, smatraju se remek-delima koja su oslobodila poeziju dotadašnjih strogih, tradicionalnih okvira. Preminuo je mlad, 1971. godine, ali je ostavio neizbrisiv trag kao otac moderne šrilankanske tamilske poezije.