REZULTAT HEMIJE NA TELU

Karakterističan telesni miris nastaje kada bakterije razgrađuju određene sastojke kožnih izlučevina i stvaraju isparljiva jedinjenja.

Znoj sam po sebi uglavnom nema jak miris. Ipak, posle fizičke aktivnosti, toplog dana ili nekoliko sati provedenih u istoj odeći, naša koža može dobiti prepoznatljiv telesni miris.

telesni miris

Za njegov nastanak nije odgovoran samo znoj. Ključnu ulogu imaju bakterije koje prirodno žive na koži i supstance koje one razgrađuju.

Znoj nije glavni krivac

Na koži se nalaze dve glavne vrste znojnih žlezda. Ekrine žlezde proizvode vodenast znoj koji prvenstveno služi za hlađenje tela. On se sastoji uglavnom od vode i različitih rastvorenih materija i sam po sebi nema izražen miris.

Apokrine žlezde nalaze se uglavnom u pazuhu i preponama i postaju aktivnije tokom puberteta. Njihov sekret sadrži više masti i proteina.

Upravo taj sekret predstavlja dobru osnovu za nastanak karakterističnog telesnog mirisa.

Bakterije menjaju sastav znoja

Na površini kože normalno žive milioni mikroorganizama. Oni nisu nužno štetni – čine deo naše prirodne mikrobiote.

Kada bakterije razgrađuju određene sastojke znoja i drugih izlučevina kože, nastaju različita isparljiva jedinjenja. Neka od njih imaju snažan miris i lako dospevaju u vazduh.

Tako nastaje ono što prepoznajemo kao telesni miris.

Drugim rečima, miris uglavnom nastaje tek kada bakterije obrade određene supstance koje se nalaze na koži.

Zašto se najviše oseća ispod pazuha?

Pazuh je posebno pogodno mesto za razvoj mirisa jer je topao, vlažan i relativno slabo izložen vazduhu.

Tu se nalaze i apokrine žlezde, čiji sekret bakterijama pruža više materijala za razgradnju.

Zato pazuh može imati mnogo intenzivniji miris od, na primer, podlaktice, čak i kada se oba dela tela znoje.

Zašto se miris razlikuje od osobe do osobe?

Ne mirišemo svi isto jer se razlikuju sastav znoja, kožna mikrobiota, genetika, hormoni, ishrana i količina znojenja.

Važnu ulogu ima i genetska varijacija koja utiče na sastav sekreta određenih znojnih žlezda. Zbog toga neki ljudi prirodno proizvode manje supstanci koje bakterije pretvaraju u intenzivna mirisna jedinjenja.

Na telesni miris mogu uticati i određene namirnice, lekovi, hormonske promene i stres.

Zašto stres može da promeni miris?

Kada smo nervozni ili pod stresom, aktiviraju se različiti sistemi znojenja. Znoj povezan sa stresom može imati drugačiji sastav od znoja koji nastaje prvenstveno zbog zagrevanja tela.

Pošto se iz njega mogu stvarati različita mirisna jedinjenja, telesni miris može postati primetniji tokom stresnih situacija.

Zato se nekada više znojimo upravo pred važan razgovor, nastup ili neprijatan događaj.

Zašto odeća zadržava miris?

Deo mirisnih jedinjenja može ostati zarobljen u vlaknima odeće, naročito kada se znoj i kožne masti dugo zadržavaju u tkanini.

Zbog toga majica može početi da miriše čak i nakon što se telo više ne znoji.

Pranje uklanja znoj, masti i veliki deo mikroorganizama i njihovih produkata, pa se miris smanjuje.

Da li je telesni miris uvek znak loše higijene?

Ne.

Telesni miris je normalan rezultat funkcionisanja kože i mikroorganizama koji na njoj žive. Higijena može značajno smanjiti njegov intenzitet, ali činjenica da neko ima izraženiji prirodni miris ne znači automatski da se ne održava dovoljno.

Ako se miris naglo i značajno promeni bez očiglednog razloga, naročito ako je praćen drugim simptomima, vredi razgovarati sa lekarom.