GENETIKA I SUNCE PRESUDNI

Pege nastaju kada melanociti na određenim mestima proizvode veću količinu melanina, naročito pod uticajem ultraljubičastog zračenja.

Male smeđe tačkice koje se pojavljuju na licu, rukama, ramenima i drugim delovima tela mnogima su poznate još iz detinjstva. Kod nekih ljudi gotovo su neprimetne, dok kod drugih postaju brojnije i izraženije tokom sunčanih meseci.

pege

Pege nastaju zbog načina na koji koža proizvodi i raspoređuje melanin – pigment koji koži daje boju i pomaže joj da se zaštiti od ultraljubičastog zračenja. Iako izgledaju kao sitne promene boje na površini kože, njihov nastanak je rezultat rada pigmentnih ćelija i uticaja genetike i sunčeve svetlosti.

Šta je melanin?

Melanin je pigment koji proizvode specijalizovane ćelije kože koje se nazivaju melanociti. On apsorbuje deo ultraljubičastog zračenja i predstavlja jedan od prirodnih mehanizama zaštite kože od oštećenja izazvanih suncem.

Svi ljudi imaju melanocite, ali se količina i vrsta melanina, kao i način na koji se on raspoređuje u koži, razlikuju od osobe do osobe.

Upravo zbog tih razlika ljudi imaju različitu boju kože, kose i očiju, ali i različitu sklonost ka stvaranju pega.

Zašto se pojavljuju?

Kod osoba koje su genetski sklone pegama, izlaganje ultraljubičastom zračenju podstiče melanocite da proizvode više melanina.

Umesto da se pigment ravnomerno rasporedi po većoj površini kože, na pojedinim mestima nastaju male koncentracije pigmenta koje vidimo kao pege.

Zato se posebno često pojavljuju na delovima tela koji su izloženi suncu.

Zašto su češće leti?

Sunčeva svetlost tokom toplijih meseci dovodi do češćeg i intenzivnijeg izlaganja kože ultraljubičastom zračenju. Kod osoba sklonih pegama to može podstaći stvaranje dodatnog pigmenta.

Zbog toga pege tokom proleća i leta često postaju tamnije i brojnije, dok tokom jeseni i zime mogu izbledeti.

To ne znači da pigment potpuno nestaje. Samo postaje manje uočljiv kada je koža manje izložena suncu.

Zašto neki ljudi imaju mnogo pega, a drugi nijednu?

Genetika ima veoma važnu ulogu. Određene genetske varijacije utiču na način na koji melanociti proizvode melanin i kako koža reaguje na ultraljubičasto zračenje. Zbog toga osobe sa svetlijom kožom i određenim karakteristikama pigmentacije češće imaju pege.

Sklonost ka pegama može se pojaviti u porodicama, pa nije neobično da ih imaju i roditelji i deca.

Nisu isto što i preplanulost

Kada koža potamni nakon izlaganja suncu, melanin se povećava i raspoređuje na relativno širokom području.

Kod pega je pigment mnogo lokalizovaniji. Zato nastaju jasno ograničene sitne tačke koje se razlikuju od okolne kože.

Drugim rečima, oba procesa uključuju melanin, ali način na koji se pigment raspoređuje nije isti.

Zašto su često na nosu i obrazima?

Lice, posebno nos i obrazi, među delovima su tela koji su često direktno izloženi sunčevoj svetlosti.

Zato se kod osoba sklonih pegama upravo tu mogu pojaviti prve promene. Često se mogu videti i na ramenima, nadlakticama, grudima i šakama – delovima tela koji su takođe često izloženi suncu.

Da li mogu nastati i kod odraslih?

Tipične pege najčešće se pojavljuju tokom detinjstva ili ranije mladosti. Međutim, nisu sve male smeđe promene na koži koje se pojave tokom života nužno pege.

Postoje i druge pigmentne promene, uključujući solarne lentigine, koje se češće pojavljuju sa godinama i imaju drugačije karakteristike.

Zato novu pigmentnu promenu ne treba automatski nazivati pegom.

Da li su opasne?

Same pege su najčešće bezazlene pigmentne promene. Međutim, njihovo postojanje često znači da je koža osetljivija na sunce i da je osoba bila ili jeste izložena ultraljubičastom zračenju.

Zbog toga ljudi koji imaju mnogo pega treba posebno da vode računa o zaštiti kože od sunca.

Sunce ne utiče samo na pege

Ultraljubičasto zračenje može izazvati mnogo više od tamnjenja kože. Dugotrajno izlaganje doprinosi prevremenom starenju kože i povećava rizik od razvoja raka kože.

Zbog toga zaštita od sunca nije važna samo zbog izgleda pega.

Korišćenje zaštitnih preparata sa odgovarajućim zaštitnim faktorom, boravak u hladu i izbegavanje najintenzivnijeg sunca predstavljaju jednostavne načine da se smanji izloženost kože ultraljubičastom zračenju.

Zašto neke pege postaju tamnije?

Na intenzitet pega utiču količina izlaganja suncu, godišnje doba i individualna reakcija kože.

Nakon više vremena provedenog na suncu melanociti mogu pojačati proizvodnju pigmenta, zbog čega postojeće pege postaju vidljivije.

Kada se izlaganje suncu smanji, pigmentacija može postepeno izbledeti.

Kada smeđa tačka ipak nije samo pega?

Važno je obratiti pažnju na pigmentne promene koje se razlikuju od ostalih. Ako neka promena naglo menja veličinu, oblik ili boju, ima nepravilne ivice, krvari, svrbi ili se na drugi način menja, trebalo bi je pokazati dermatologu.

Posebno je važno obratiti pažnju na novu promenu koja se po izgledu značajno razlikuje od ostalih na koži.

Iako ih najčešće doživljavamo kao estetsku osobinu, pege pokazuju koliko su genetika i životna sredina povezane u određivanju izgleda naše kože.

Genetska predispozicija određuje koliko je neko sklon njihovom nastanku, dok sunčeva svetlost može uticati na to koliko će biti izražene.

Zato ista količina sunca neće kod svih ljudi izazvati isti izgled kože.