PROCES BEZ PAUZE
Pankreas predstavlja jedan od ključnih organa za održavanje unutrašnje ravnoteže organizma.
Šećer u krvi, odnosno glukoza, stalno se menja. Nakon obroka raste jer se hranljive materije razgrađuju i dospevaju u krv, dok između obroka postepeno opada. Ipak, kod zdravog organizma ove promene uglavnom ostaju u granicama zahvaljujući preciznom sistemu regulacije u kojem važnu ulogu ima pankreas.
Pankreas, odnosno gušterača, proizvodi hormone koji telu govore kada treba da skladišti glukozu, a kada da je oslobodi iz rezervi.
Šta se događa posle obroka
Kada pojedemo hranu bogatu ugljenim hidratima, tokom varenja nastaje glukoza koja prelazi u krv. Pankreas registruje porast njenog nivoa i njegove beta ćelije počinju da luče insulin.
Insulin omogućava određenim ćelijama, naročito mišićnim i masnim, da preuzmu glukozu iz krvi. Deo glukoze odlazi i u jetru, gde se skladišti u obliku glikogena.
Na taj način insulin pomaže da se glukoza posle obroka ne zadržava u krvi duže nego što je potrebno, već da se iskoristi ili sačuva za kasnije.
Insulin i glukagon rade kao protivteža
Ako je insulin najvažniji kada nivo glukoze raste, glukagon ima suprotnu ulogu.
Nekoliko sati nakon obroka nivo glukoze počinje da pada. Tada alfa ćelije pankreasa luče glukagon, koji daje signal jetri da razgradi deo uskladištenog glikogena i oslobodi glukozu u krv.
Na taj način dva hormona zajedno održavaju ravnotežu: insulin pomaže da se višak glukoze skladišti, a glukagon omogućava da se ona ponovo oslobodi kada je potrebna.
Zašto je jetra važna
Jetra je svojevrsna privremena ostava za glukozu. Nakon obroka može da je sačuva u obliku glikogena, a između obroka da je ponovo oslobodi.
Kada su zalihe glikogena manje, jetra može da proizvodi novu glukozu iz drugih materija. To je naročito važno tokom noći, kada satima ne unosimo hranu, a organizmu je i dalje potrebna energija.
Zahvaljujući tome, mozak i druga tkiva mogu da dobijaju glukozu i između obroka.
Šta ako insulin ne funkcioniše pravilno?
Kod insulinske rezistencije ćelije slabije reaguju na insulin. Pankreas u početku može da pokušava da nadoknadi taj problem stvaranjem veće količine insulina, ali vremenom regulacija glukoze može postati sve teža.
Kod dijabetesa tipa 1 problem je drugačiji: imunski sistem uništava beta ćelije pankreasa, pa organizam proizvodi veoma malo ili nimalo insulina.
U oba slučaja poremećena je sposobnost organizma da održava odgovarajući nivo glukoze u krvi.
Pankreas ne radi sam
Regulacija šećera u krvi mnogo je složenija od jednostavnog odnosa između pankreasa i glukoze. U proces su uključeni jetra, mišići, masno tkivo, creva i brojni drugi hormoni.
I fizička aktivnost menja ovaj sistem. Tokom vežbanja mišići povećavaju potrošnju glukoze, dok organizam istovremeno mobiliše energetske rezerve.
Sve se odvija gotovo neprekidno, čak i dok spavamo.
Mala laboratorija koja radi bez prestanka
Pankreas svakog dana reaguje na promene u našem načinu života: obrok, glad, fizičku aktivnost, stres i san. Insulin i glukagon stalno se prilagođavaju tim promenama, dok jetra i druga tkiva izvršavaju njihove „instrukcije“.
Zahvaljujući tom sistemu, nivo glukoze može ostati relativno stabilan uprkos tome što nekoliko puta dnevno potpuno menjamo količinu hrane i energije koju unosimo.
Upravo zato pankreas predstavlja jedan od ključnih organa za održavanje unutrašnje ravnoteže organizma.
Leave A Comment