LJUBAV I SAMOĆA
ti se družiš sa mnom i meni je od tebe čas dobro čas loše
kao od samog života
povredila si me i plovim ovim rečima
kao krv u venama
hteo bih da imam sa tobom takav odnos
kao mrtvi sa smrću
ali umesto toga plovim ovim rečima
ko je od nas snažniji
ko će se prvi otkačiti sa kuke jedno drugog
sa nepostojeće-mirnih ovih kuka
bez povreda i čelika i ledničke oštrine
sa krečnjačkih kuka
što se rastvaraju u vodi svakodnevno
takva je ljubav
žestoka i neizbežna
samoća je – kad tvoja polovina živi u drugom svetu ili u drugom vremenu
naša je samoća – znatno bolnija
mi vidimo čujemo osećamo jedno drugog
ali gde smo mi? takva ljubav smo i mi? u njoj? kao u zamci? ali razdvojeni
i gledamo se uzajamno
očima punim jedno drugog
ali iščupati se iz sebe je – nemoguće – jedino spirati se kao kreda
i ploviti za vremenom kroz rešetke
ovim rečima
S ukrajinskog preveo Jaroslav Kombilj
Leave A Comment