Na bedemu Stalaća – Ljubiša Popović

NA BEDEMU STALAĆA

Na starom kamenu, nad tihom stranom,
gde vetar čuva izgubljen trag,
ne sedi čovek nad ruševinom,
već čuva vreme i stari trag.

Pod njim tri Morave put svoj pletu,
kroz polja nose vekovni zov,
a svaki kamen u starom gradu
još krije priču, zavet i krov.

Ne pita Stalać ko je prošao,
ni ko je slavu odneo s njim,
on samo stoji nad svojom zemljom
i razgovara sa kamenom tim.

Ovde su nekad trube budile,
i mač je čuvao jutarnji sjaj,
a danas tišina govori više
nego što reči mogu u kraj.

Ne plači, putniče, nad ovim zidom,
jer nije ovo ruševni prah,
dok ima srca da pamte Stalać,
živeće njegov slobodni dah.

I kad se sunce za brda spusti,
I kad se veče nad tri Morave spoji,
Ostaje Stalać nad svojim kamenom-
Dok ima pamćenja, grad postoji.

(autor je lekar pedijatar)