ISTRAŽIVANJE U DANSKOJ
Nakon analize uzoraka zaključeno je da eksplozivni materijal unutar olupine zagađuje okolni ekosistem.
Tokom oba svetska rata u Severnom moru odvijale su se žestoke pomorske bitke, a mnogi brodovi su potonuli. Iz olupina koje su i danas na morskom dnu cure otrovne hemikalije koje apsorbuje lokalna flora i fauna, pokazuje novo istraživanje naučnika Univerziteta u danskom gradu Arhusu.
U aprilu 1917. godine nemačka podmornica UC-30 plovila je ispod površine mora nedaleko od ostrva Romo. Prvobitno je poslata u Irsku, ali se zbog problema sa motorom vraćala prema Nemačkoj. Podmornica je prevozila 18 mina i 6 torpeda zbog čega je bila veoma opterećena eksplozivnim materijalom. Međutim, nikada nije stigla kući. Dana 19. aprila naletela je na britansku minu i potonula. Poginulo je 27 članova posade, a olupina je nestala iz vidokruga sve dok je 2016. nije pronašao danski ronilac Gert Norman Andersen, gotovo 100 godina kasnije.
Ova podmornica jedna je od olupina koje je istraživala Katrin Jul Andresen, profesorka na Odeljenju za geonauke Univerziteta u Arhusu, u okviru velikog istraživačkog projekta „Olupine Severnog mora“. Zajedno sa roniocima danske mornarice prikupila je uzorke vode, morskog dna kao i morskih zvezda i školjki koje žive na olupini.
„Pristup olupini dozvoljen je samo pripadnicima vojske, pa su nam pomogli ronioci danske mornarice. Nakon što su dobili uputstva, zaronili su i prikupili uzorke sedimenta, vode i živog sveta sa različitih mesta na olupini i sa okolnog morskog dna.“
„Ronioci su takođe snimali fotografije i video-materijal, što smo kasnije koristili kako bismo procenili u kakvom se stanju olupina nalazi.“ Nakon analize uzoraka, profesorka je zaključila da eksplozivni materijal unutar olupine zagađuje okolni ekosistem.
„U živim organizmima, morskom dnu i vodi smo pronašli tragove trinitrotoluena, eksploziva koji se koristi u bombama i minama. Zagađenje se definitivno događa, ali je pitanje koliki je njegov opseg. Verovatno se radi o relativno lokalizovanom izvoru zagađenja, ali će se situacija pogoršavati kako olupina bude propadala i kako budu ogoljene sve veće količine eksplozivnog materijala koji se nalazi unutar mina“, kaže profesorka Andresen.
Bitka za Severno more
Severno more bilo je od ključne važnosti za Nemačku i Veliku Britaniju tokom Prvog svetskog rata. Onaj ko je nadzirao ovo područje mogao je kontrolisati promet robe u obe zemlje. Cilj je bio da se izgladni protivnik i da se prisili na predaju.
Nemačka, koja je imala manju flotu od Velike Britanije, od početka rata pokušavala je da se podmornicama približi britanskim brodovima kako bi ih potopila. Uz to, obe države su postavile hiljade mina, nadajući se da će neprijateljski brodovi naleteti na njih. Procenjuje se da je tokom Prvog svetskog rata u Severnom moru postavljeno oko 190 000 mina.
Pored toga, najveći pomorski sukob u istoriji dogodio se u Severnom moru, kod Hanstholma u severnom Jutlandu, tokom Prvog svetskog rata. Nemačka i britanska mornarica sukobile su se u bici kod Jutlanda, u kojoj je potonulo više od 25 brodova, a gotovo 10 000 mornara izgubilo je život. Zbog toga se danas na morskom dnu nalazi veliki broj olupina iz tog perioda.
Jedna od mnogih olupina
Nemačka podmornica samo je jedna od brojnih istorijskih olupina koje zagađuju danske vode. Katrin Jul Andresen je 2024. godine pripremila izveštaj za Dansku agenciju za zaštitu životne sredine kako bi se evidentirali i procenili ekološki rizici koje predstavljaju takve olupine i utvrdile moguće mere za sprečavanje ili ublažavanje zagađenja.
„U izveštaju sam utvrdila da u danskim vodama postoji 10 127 olupina. Oko 15 posto njih datira iz perioda oko i tokom dva svetska rata, odnosno iz perioda 1910–1920. i 1940–1945. To je prilično velik broj“, kaže ona.
Izveštaj je naručila Danska agencija za zaštitu životne sredine kako bi procenila na koji način Danska može ispuniti obaveze iz „Okvirne direktive EU o vodama“. Reč je o glavnom propisu Evropske unije za zaštitu i upravljanje vodama. Direktiva je usvojena 2000. godine, a obavezuje države da prate kvalitet vode, smanjuju zagađenje i preduzimaju mere za zaštitu i obnovu vodenih ekosistema.
Profesorka Andresen smatra da će u budućnosti možda biti potrebne konkretnije mere za upravljanje ovom vrstom zagađenja.
„Nisam upoznata s tim da li je agencija nastavila rad na ovom pitanju nakon objavljivanja izveštaja 2024. godine. Međutim, istraživanja pokazuju da olupine predstavljaju izvor zagađenja lokalne morske sredine“, kaže Andresenova.
Detonirati eksploziv ili ga izvaditi?
U Nemačkoj su vlasti izdvojile značajna sredstva za uklanjanje dela olupina i municije iz Drugog svetskog rata iz Baltičkog mora. Nakon završetka Drugog svetskog rata saveznici su bacili tone municije u more kako bi sprečili da ona dospe u pogrešne ruke. I ova potopljena municija zagađuje morsku sredinu.
„Nemci su u ovom pogledu otišli dalje od nas u Danskoj. Oni ponekad izvlače eksploziv iz olupina i neutrališu ga, ali to je veoma skupo“, napominje ona.
Problem sa olupinama koje sadrže municiju jeste u tome što njihovo detoniranje pod vodom u nekim slučajevima može raspršiti zagađujuće materije i time pogoršati problem.
„To zavisi od područja na kojem se olupina i municija nalaze. Morske struje i morfologija morskog dna igraju veliku ulogu. U nekim slučajevima detoniranje može napraviti više štete nego koristi“, objašnjava profesorka Andresen.
Roboti na morskom dnu
Katrin Jul Andresen, zajedno s međunarodnim kolegama, učestvuje i u projektu REMARCO, koji finansira Evropska unija i koji istražuje metode uklanjanja municije i istorijskih olupina.
„Pokušavamo pronaći što suptilnija rešenja za ovaj problem, jer nažalost ne postoji jednostavan način da se sve očisti“, kaže ona.
Neki istraživači u okviru projekta rade na razvoju robota koji se kreću po morskom dnu i koji bi mogli precizno locirati opasnu municiju, što bi omogućilo bolje praćenje stanja olupina.
„U nekim slučajevima roboti mogu i pokupiti mine i municiju, izvući ih iz mora i neutralisati. To bi moglo biti jedno od održivih rešenja u budućnosti.“
Izvor: RTCG
Leave A Comment