NORMALNA REAKCIJA

Ruke nam se tresu kada smo nervozni zato što stres aktivira sistem koji priprema telo za brzu reakciju. Adrenalin povećava budnost i spremnost mišića, a njihovo sitno podrhtavanje postaje izraženije.

Kada smo pred važan razgovor, ispit, javni nastup ili neku neprijatnu situaciju, možemo primetiti da nam ruke počinju da podrhtavaju. Nekada je drhtanje jedva primetno, a nekada toliko izraženo da nam je teško da držimo čašu ili telefon.

ruke tresu

Iako deluje kao da telo u takvom trenutku „gubi kontrolu“, drhtanje je zapravo deo normalne reakcije organizma na stres.

Nervni sistem priprema telo za opasnost

Kada mozak proceni da smo u stresnoj ili potencijalno opasnoj situaciji, aktivira se simpatički deo autonomnog nervnog sistema. Organizam prelazi u stanje pojačane pripravnosti, poznato kao reakcija „bori se ili beži“.

U krv se tada oslobađaju hormoni poput adrenalina. Srce počinje brže da kuca, disanje se ubrzava, krv se usmerava prema mišićima, a telo postaje spremnije za brzu reakciju.

Problem je u tome što ta reakcija može da se aktivira i kada nam fizička opasnost zapravo ne preti.

Adrenalin može da pojača drhtanje

Adrenalin povećava spremnost mišića za rad i menja način na koji nervni sistem kontroliše njihove kontrakcije.

Mišići tada mogu postati napetiji, a sitna, normalna podrhtavanja koja inače ni ne primećujemo mogu postati izraženija.

Zato ruke mogu početi da se tresu upravo u trenutku kada pokušavamo da ostanemo potpuno mirni.

Što je stres intenzivniji, reakcija može biti izraženija.

Zašto se baš ruke toliko primećuju?

Šake i podlaktice koristimo za veliki broj preciznih pokreta. Kada držimo olovku, čašu ili telefon, i veoma malo podrhtavanje postaje lako uočljivo.

Pored toga, tokom nervoze mišići mogu biti dodatno zategnuti. Ako pokušavamo da silom zaustavimo drhtanje, napetost može postati još veća i učiniti pokret primetnijim.

Zato pokušaj da „naredimo rukama da prestanu“ ponekad ima suprotan efekat.

Telo ne zna da li je opasnost stvarna

Za nervni sistem nije neophodno da ispred nas zaista stoji opasnost.

Iščekivanje neprijatnog događaja može biti dovoljno da pokrene istu fiziološku reakciju. Zbog toga možemo imati ubrzan puls, znojne dlanove i drhtanje ruku čak i dok sedimo potpuno bezbedno.

Mozak reaguje na procenu situacije, a ne samo na ono što se fizički događa u tom trenutku.

Zašto drhtanje prestaje kada se smirimo?

Kada procenimo da je situacija prošla ili da nema stvarne opasnosti, aktivnost sistema za stres počinje da opada.

Adrenalin se postepeno uklanja iz krvi, mišići se opuštaju, a nervni sistem vraća organizam u mirnije stanje.

Zato drhtanje obično nije trajno. Može potrajati nekoliko minuta nakon stresnog događaja, dok se telo postepeno vraća u uobičajeno stanje.

Hladnoća i umor mogu da ga pojačaju

Nervozno drhtanje nije jedini oblik podrhtavanja mišića. Slična reakcija može se javiti kada nam je hladno, kada smo iscrpljeni ili kada dugo nismo jeli.

Zbog toga nervoza nije uvek jedini uzrok drhtanja ruku.

Ako se ono javlja često i u potpunom mirovanju, bez očiglednog razloga, ili se vremenom pogoršava, uzrok bi trebalo potražiti sa lekarom.