BORBA ORGANIZMA S BAKTERIJAMA
Neke rane se lakše inficiraju zato što stvaraju povoljnije uslove za prodor i razmnožavanje mikroorganizama.
Svaka rana predstavlja prekid prirodne zaštitne barijere kože. Dok je koža čitava, ona predstavlja jednu od najvažnijih prepreka između organizma i mikroorganizama iz spoljašnje sredine. Kada se posečemo, ogrebemo ili povredimo, ta zaštita se prekida i bakterijama se otvara mogućnost da dospeju u dublje slojeve tkiva.
Ipak, neće se svaka rana inficirati. Neke zarastaju brzo i bez komplikacija, dok druge postanu bolne, otečene, crvene i počnu da luče gnoj. Razlika zavisi od brojnih faktora – od vrste i dubine povrede do mesta na kojem se rana nalazi i sposobnosti organizma da se odbrani.
Koža je prva linija odbrane
Koža nije samo omotač tela. Ona predstavlja složen zaštitni sistem koji sprečava prodor mikroorganizama, a na njenoj površini žive i brojne bakterije koje uglavnom ne izazivaju bolest.
Kada se koža ošteti, bakterije sa kože, predmeta ili iz okoline mogu dospeti u ranu. Tada imuni sistem mora da reaguje i spreči njihovo razmnožavanje.
Duboke rane nose veći rizik
Što je rana dublja, veća je površina tkiva koja je izložena mikroorganizmima. Duboke ubodne rane posebno mogu biti problematične jer spoljašnji otvor može izgledati mali, dok se ispod kože nalazi znatno dublje oštećenje.
Takve rane mogu stvoriti uslove u kojima se bakterije zadržavaju i teže uklanjaju.
Prljavština može uneti bakterije duboko u tkivo
Rane nastale u zemlji, blatu, prašini ili na nečistim predmetima imaju veći rizik od infekcije jer mikroorganizmi mogu dospeti direktno u povređeno tkivo.
Zato je čišćenje rane jedan od najvažnijih prvih koraka nakon povrede.
Nisu sve bakterije podjednako opasne
Prisustvo bakterija samo po sebi ne znači da će nastati infekcija. Na koži i u okolini postoji ogroman broj mikroorganizama sa kojima organizam svakodnevno živi bez problema.
Infekcija nastaje kada se štetni mikroorganizmi razmnože u tolikoj meri da savladaju lokalne odbrambene mehanizme i počnu da oštećuju tkivo.
Krv ima važnu ulogu u odbrani rane
Odmah nakon povrede telo pokreće proces zgrušavanja kako bi zaustavilo krvarenje. Istovremeno se krvni sudovi u okolini rane menjaju i omogućavaju dolazak imunih ćelija.
Bela krvna zrnca tada uklanjaju bakterije, oštećene ćelije i ostatke tkiva. Ova zapaljenska reakcija deo je normalnog zarastanja.
Zašto je rana ponekad crvena i topla?
Blago crvenilo, toplota i otok oko sveže rane mogu biti normalan deo zapaljenske reakcije. Krvni sudovi se šire, povećava se protok krvi i imune ćelije dolaze na mesto povrede.
Problem nastaje kada se crvenilo i otok umesto smirivanja povećavaju, naročito ako se šire izvan neposredne okolne kože i praćeni su sve jačim bolom ili drugim znacima infekcije.
Mesto rane mnogo znači
Rane na pojedinim delovima tela imaju veći rizik od infekcije. Stopala su, na primer, često u kontaktu sa zemljom, obućom i različitim površinama, dok se područja poput prepona i pazuha prirodno više znoje i sadrže veći broj mikroorganizama.
Rane u blizini zglobova, šaka ili drugih struktura mogu biti posebno važne zbog mogućnosti oštećenja dubljih tkiva.
Strano telo može sprečiti zarastanje
Ako u rani ostane trn, komadić stakla, zemlje ili drugi strani materijal, organizam ga može teško ukloniti.
Takav materijal može predstavljati mesto na kojem se mikroorganizmi zadržavaju i zbog toga povećati rizik od infekcije ili produžiti zarastanje.
Zašto se neke rane zatvaraju, a druge ne?
Način zbrinjavanja zavisi od vrste povrede. Neke čiste rane mogu se zatvoriti šavovima ili drugim metodama kako bi se njihovi rubovi približili i omogućilo brže zarastanje.
Međutim, kod nekih veoma zaprljanih ili inficiranih rana zatvaranje može zarobiti bakterije unutar tkiva. Zato odluku o načinu zbrinjavanja treba prepustiti zdravstvenom radniku kada je rana ozbiljnija.
Imunitet utiče na brzinu zarastanja
Organizam mora istovremeno da se izbori sa mikroorganizmima i da obnovi oštećeno tkivo. Ako je imunski odgovor oslabljen, odbrana može biti manje efikasna.
Zbog toga osobe sa određenim hroničnim bolestima ili oslabljenim imunitetom mogu imati veći rizik od komplikacija nakon povrede.
Šećer u krvi takođe može imati značaj
Povišen nivo šećera u krvi može nepovoljno uticati na funkciju imunih ćelija i cirkulaciju, pa rane kod osoba sa loše regulisanim šećerom u krvi mogu sporije zarastati i lakše se inficirati.
Zato čak i naizgled mala povreda kod osoba sa dijabetesom ponekad zahteva veću pažnju.
Krvotok određuje koliko brzo tkivo može da se obnovi
Za zarastanje rane potrebni su kiseonik i hranljive materije, a oni do povređenog područja stižu putem krvi.
Ako je cirkulacija oslabljena, tkivo može sporije da se obnavlja, a lokalna odbrana od bakterija može biti manje efikasna.
Kako izgleda rana koja se verovatno inficira?
Znaci koji mogu ukazivati na infekciju uključuju pojačavanje bola, crvenila, otoka i toplote oko rane, pojavu gnojnog sadržaja ili neprijatan miris. Crvenilo koje se širi od rane takođe je znak koji zahteva pažnju.
Pojava temperature, drhtavice, izražene slabosti ili opšteg pogoršanja može ukazivati da infekcija više nije samo lokalna i zahteva brzu medicinsku procenu.
Šta uraditi sa manjom ranom?
Kod manje površinske rane važno je najpre oprati ruke, a zatim ranu isprati čistom tekućom vodom i ukloniti vidljivu prljavštinu. Nakon toga rana se može zaštititi odgovarajućim čistim zavojem.
Nije potrebno agresivno sipati jaka antiseptička sredstva duboko u ranu, jer neka od njih mogu oštetiti i zdravo tkivo koje pokušava da se obnovi.
Kada rana zahteva pregled?
Duboke ubodne rane, velike ili jako zaprljane povrede, ujedi životinja i ljudi, rane sa stranim telom, kao i povrede kod kojih postoji sumnja na oštećenje tetiva, nerava ili zglobova zahtevaju medicinsku procenu.
Lekarsku pomoć treba potražiti i ako se rana pogoršava umesto da zarasta ili se pojave znaci infekcije.
Leave A Comment