SAN VAŽAN I ZA ISHRANU
Neispavanost može povećati osećaj gladi zato što menja ravnotežu hormona koji regulišu apetit, pojačava aktivnost centara za nagradu u mozgu i povećava želju za hranom.
Posle neprospavane noći mnogi ljudi primećuju da im se tokom dana više jede nego inače. Često se javlja želja za slatkišima, pecivima, grickalicama ili drugom kaloričnom hranom, čak i kada prethodni obrok nije bio davno. Ova pojava nije samo stvar navike ili nedostatka volje – iza nje stoje promene koje se dešavaju u mozgu i hormonima kada organizam ne dobije dovoljno sna.
Naučna istraživanja pokazuju da nedostatak sna može promeniti način na koji telo reguliše glad, sitost i izbor hrane.
San i apetit su usko povezani
Spavanje nije važno samo za odmor mozga i mišića. Tokom sna organizam reguliše rad brojnih hormona koji utiču na metabolizam, osećaj gladi i potrošnju energije.
Kada spavamo kraće nego što je organizmu potrebno, ova fina ravnoteža može biti narušena.
Hormoni gladi i sitosti menjaju svoju ravnotežu
Na osećaj gladi posebno utiču dva hormona – grelin i leptin.
Grelin se uglavnom stvara u želucu i podstiče apetit, dok leptin, koji se najvećim delom proizvodi u masnom tkivu, šalje mozgu signal da organizam ima dovoljno energetskih rezervi i da je vreme da prestanemo da jedemo.
Kod nedostatka sna često dolazi do povećanja nivoa grelina i smanjenja dejstva leptina, pa se osećaj gladi pojačava.
Mozak jače reaguje na primamljivu hranu
Kada smo neispavani, centri u mozgu povezani sa nagradom i zadovoljstvom mogu snažnije reagovati na slike, mirise i ukus visokokalorične hrane.
Istovremeno, delovi mozga odgovorni za samokontrolu i donošenje promišljenih odluka mogu raditi manje efikasno. Zbog toga je teže odoleti slatkišima ili brzoj hrani.
Organizam traži brz izvor energije
Posle loše prospavane noći osećamo umor jer mozak i telo nisu imali dovoljno vremena za oporavak. Organizam tada pokušava da nadoknadi manjak energije.
Hrana bogata šećerima i mastima predstavlja brz izvor kalorija, pa upravo za njom mnogi ljudi osećaju najveću želju kada su neispavani.
Umor može da se pomeša sa glađu
Ponekad telo signale umora i iscrpljenosti „prevodi“ kao potrebu za hranom. Umesto da potraži odmor, čovek poseže za užinom u nadi da će dobiti više energije.
Takva navika može dovesti do unosa većeg broja kalorija nego što je organizmu zaista potrebno.
Neispavanost utiče i na izbor hrane
Istraživanja pokazuju da osobe koje ne spavaju dovoljno češće biraju energetski bogatu hranu, a ređe voće, povrće i druge namirnice sa manjom energetskom vrednošću.
To ne znači da će se ovakva promena javiti kod svakoga, ali se takav obrazac često uočava u većim grupama ljudi.
Dugotrajan nedostatak sna može uticati na telesnu masu
Ako se pojačan apetit i veći unos kalorija ponavljaju iz dana u dan, vremenom može doći do povećanja telesne mase.
Naravno, na telesnu masu utiču i brojni drugi faktori, poput fizičke aktivnosti, genetike i ukupnog načina ishrane, pa san predstavlja samo jedan deo ove složene slike.
Kako smanjiti osećaj pojačane gladi?
Najvažnije je obezbediti dovoljno kvalitetnog sna. Redovan raspored odlaska na spavanje, izbegavanje jakog svetla ekrana pred odlazak u krevet i uravnoteženi obroci tokom dana mogu pomoći da hormoni koji regulišu apetit funkcionišu pravilnije.
Kada ipak dođe do neprospavane noći, korisno je obratiti pažnju na izbor hrane i ne donositi odluke o obrocima isključivo pod uticajem trenutne želje za slatkišima.
Kada treba potražiti savet lekara?
Povremena neprospavana noć normalan je deo života. Međutim, ako se problemi sa spavanjem ponavljaju nedeljama ili mesecima, ako ih prate izražena dnevna pospanost, glasno hrkanje ili otežano funkcionisanje tokom dana, potrebno je razgovarati sa lekarom.
Otklanjanje uzroka poremećaja spavanja često doprinosi i boljoj regulaciji apetita.
Leave A Comment