MOŽE BITI VIŠE UZROKA
Stalno hladne šake i stopala najčešće su posledica načina na koji organizam čuva toplotu.
Hladne šake i stopala naročito su česta pojava tokom zime, ali neki ljudi ih osećaju gotovo tokom cele godine. Dok je ostatak tela prijatno topao, prsti mogu ostati hladni, ponekad čak i bledi ili blago plavičasti. Nekada je dovoljno obući toplije čarape ili pomeriti ruke, dok se kod drugih osećaj hladnoće uporno vraća.
U većini slučajeva razlog je način na koji organizam reguliše telesnu temperaturu. Ipak, stalno hladne šake i stopala ponekad mogu biti povezani i sa određenim zdravstvenim stanjima.
Organizam prvo čuva toplotu najvažnijih organa
Kada je hladno, telo pokušava da sačuva temperaturu unutrašnjih organa, posebno srca i mozga. Zbog toga dolazi do sužavanja krvnih sudova u koži, naročito na udaljenim delovima tela.
Manje krvi tada stiže do šaka i stopala, pa oni postaju hladniji. Ovaj mehanizam je potpuno prirodan i predstavlja jedan od načina na koji organizam sprečava prekomerni gubitak toplote.
Zašto su baš šake i stopala hladniji?
Šake i stopala nalaze se daleko od centra tela i imaju veliku površinu u odnosu na svoju zapreminu. Zbog toga preko njih organizam relativno lako gubi toplotu.
Pored toga, krvni sudovi u prstima veoma brzo reaguju na promene temperature, pa se kod nekih ljudi sužavaju izraženije nego kod drugih.
Kretanje brzo zagreva hladne šake i stopala
Mišići tokom rada proizvode toplotu, dok kretanje istovremeno poboljšava cirkulaciju. Zbog toga se šake i stopala često zagreju nakon nekoliko minuta hodanja ili fizičke aktivnosti.
Nasuprot tome, dugotrajno sedenje bez pomeranja može doprineti osećaju hladnoće, posebno u nogama.
Neki ljudi su jednostavno osetljiviji na hladnoću
Postoje individualne razlike u načinu na koji organizam reguliše temperaturu. Neki ljudi imaju izraženiji odgovor krvnih sudova na hladnoću, pa im se šake i stopala hlade mnogo brže nego drugima.
Na osećaj hladnoće mogu uticati i telesna građa, količina potkožnog masnog tkiva, fizička aktivnost i navike.
Stres može da ohladi šake
Kada smo uplašeni, uznemireni ili pod jakim stresom, aktivira se simpatički nervni sistem. Krvni sudovi u pojedinim delovima kože tada mogu da se suze, dok se krv preusmerava ka organima i mišićima važnim za reakciju na stres.
Zbog toga se hladne šake mogu pojaviti čak i kada temperatura u prostoriji nije niska.
Hladne šake mogu biti povezane sa slabijom cirkulacijom
Ukoliko su šake ili stopala stalno hladni, naročito ako se problem javlja i u toploj prostoriji, potrebno je razmotriti i druge moguće uzroke.
Poremećaji cirkulacije mogu smanjiti dotok krvi do udaljenih delova tela, zbog čega koža može biti hladnija i bledunjava.
Uloga štitaste žlezde
Hormoni štitaste žlezde utiču na metabolizam i stvaranje toplote u organizmu. Kada je njihova proizvodnja smanjena, metabolizam može biti usporen, a osoba može imati izraženiju osetljivost na hladnoću.
Zbog toga stalna hladnoća može biti jedan od simptoma poremećaja rada štitaste žlezde, naročito ako se javljaju i umor, pospanost, suva koža ili drugi simptomi.
Malokrvnost može doprineti osećaju hladnoće
Kod malokrvnosti, odnosno anemije, krv ima smanjenu sposobnost prenosa kiseonika do tkiva. Kod nekih osoba to se može ispoljiti kroz umor, bledilo, slabost i osećaj hladnih šaka i stopala.
Sama hladnoća ekstremiteta, međutim, nije dovoljna da bi se zaključilo da postoji anemija.
Rejnoov fenomen posebno utiče na prste
Kod nekih ljudi krvni sudovi prstiju preterano reaguju na hladnoću ili stres. Tada se prsti mogu naglo ohladiti i promeniti boju – najpre pobledeti, zatim poprimiti plavičastu nijansu, a nakon zagrevanja ponovo pocrveneti.
Ova pojava poznata je kao Rejnoov fenomen. Kod mnogih ljudi je bezazlena, ali ponekad može biti povezana sa drugim bolestima, pa učestale ili izražene epizode treba proceniti sa lekarom.
Kada hladne šake i stopala nisu samo bezazlena pojava?
Ako su šake i stopala povremeno hladni, naročito tokom zime, to uglavnom nije razlog za zabrinutost. Međutim, pažnju zaslužuju situacije kada je hladnoća stalna ili kada se javljaju bol, utrnulost, izražene promene boje kože, ranice ili značajna razlika između leve i desne strane tela.
U tim slučajevima lekar može proceniti cirkulaciju i, po potrebi, proveriti krvnu sliku, rad štitaste žlezde i druge moguće uzroke.
Kako zagrejati šake i stopala?
Najjednostavnije je postepeno zagrevanje, uz toplu odeću, čarape i rukavice. Korisno je i redovno kretanje jer aktivni mišići proizvode toplotu i podstiču cirkulaciju.
Veoma hladne šake i stopala ne treba naglo zagrevati veoma vrućom vodom ili direktnim izvorom jake toplote, posebno ako su utrnuli, jer se koža tada može povrediti a da osoba to ne oseti odmah.
Leave A Comment