Zlatko Šćepanović
POSAO U SRBIJI – II deo
Kako započeti sopstveni posao – Start up projekat preduzetnika u Srbiji
Nastavak prvog posta u kome smo naveli 4 sugestije – okolnosti za početak posla u Srbiji, a sada dodajemo još 4 saveta o kojima valja razmisliti.
5. Želiš li pošteno i bez veza da uspeš u svom preduzetništvu – onda igraš za druge a protiv sebe
Srbija je tržište koje je isprepleteno vezama i specijalnim aranžmanima izmedju zemljaka, drugara, političara, partija, rodjaka i interesnih grupacija. Obično je dovoljno da se korumpiran čovek nadje na mestu gde se deli novac, pa da stvori mrežu sličnih likova koji diluju sa njim. A korumpiranih ima puno u Srbiji, to je stanje svesti nacije. Čak i ako taj lik nije u startu korumpiran, vrlo brzo se postane u takvom okruženju, jer pritisak ljudi koji traže posao i novac od njega uz nudjenje mita je ogroman. Takodje, takva mesta gde se troše novci su uglavnom u Srbiji državne institucije i javna preduzeća, jer je naša privreda slaba i nejaka a državva jedina ima neki novac. I uvek su takve pozicije manje više pokrivene ljudima iz političkih partija, koji davanjem poslova favorizovanim firmama finansiraju rad partija, i samo ako igraš kako treba u celom tom sistemu, ostaješ u igri i na svojoj poziciji. Misliš li i delaš drugačije, sami tvoji pajtosi iz stranke ćete isterati iz posla i reći da nisi sposoban, da se nisi snašao i slično.
Inače, kada govorim o korupciji ne mislim samo na novac i podmićivanje, da mu neko daje proviziju za posao, nego i na korupciju moći i činjenja niza monopolisanih usluga. Neko ko vam radi u Opštini, može vam srediti da dobijete poslovni lokal, dozvolu za izgradnju, neku koncesiju na skupljanje otpada i smeće, korišćenje prirodnih resursa, afaltirati put i dovesti vodu do vaše vikendice, obezbediti vam telefonski priključak, skloniti vam u fioku saobraćajnu kaznu za prebrzu vožnju u gradu, itd. Po svemu sudeći stalno ćete juriti vezu za pasoš, vizu, neki dokument ili da dodjete na red kod lekara. Često i da položite ispit. No, nemojte biti skroz rezignirani, u celom svetu je to više manje tako, više ili manje izraženo. Kod nas je to ponašanje izraženije i u nekim delovima društva dominantno. To je način poslovanja.
Stoga, ako imaš idealističke namere da uspeš bez pomoći drugih ljudi, roditelja, rodjaka, kumova, klupskih i partijskih drugara, razne „braće“ i slično, imaćeš mnogo manje šansi. S druge strane izgradiš li mrežu korisnih i upotrebljivih kontakata, baziranih na ja-tebi-ti-meni filosofiji, lakše ćeš se snalaziti i brže završavati čak i obične stvari. A stvoriti mrežu kontakata i veza nije teško. Srbi su druželjubivi i otvoren za kontakte i upoznavanje, posebno ako dolaziš sa novcem ili statusom. S druge strane, iako ti postanu prijatelji kao poslovni partneri, znaj da u business-u nisu pouzdani, obično poslovni partneri ne drže čvrsto reč i vrlo su prevrtljivi.
I znaj još jednu stvar vezano za podršku mreže tvojih veza i vezica: dobar i finansijski ozbiljan business se preuzima i otima! Nemoj imati iluziju da ćeš imati veliki i profitabilan posao i mirno raditi i skupljati parice a da će te banditi, strvinari i veće ribe ostaviti na miru. Ne. Čim osete plen i uoče neku tvoju slabost, krenuće da ti milom ili silom uzmu posao, a tada će ti trebati zaštita nekoga sa vezom.
A opet razmisli. Ako ti hoćeš sam i pošteno, mnogo drugih će ići suprotno. Kolike su ti šanse da uspeš? Mangupi koji se bave investiranjem u gradjevinske objekte dobiju gradjevinsku dozvolu za par meseci za velike stambene blokove, na kojima je zabranjena gradnja i uz mnoštvo problema oko pravnih propisa i bez potpune dokumentacije, dok pošten gradjanin sa svim čistim i potpunim papirima čeka godinama da izgradi malo potkrovlje. O tome se radi.
.
6. Ne zanosi se velikim brojevima i malim postotcima koje ćeš uzeti
Klasična greška koja se javlja kod preduzetnika u start up fazi je kalkulacija buduće prodaje i koliko će on uzeti tržišta ili posla. Najčešće se pogleda ukupno tržište, pa se pomisli da će se od tog tržišta uzeti samo 3% na primer, što je super! Medjutim, ti procenti koji se mogu uzeti u praksi u Srbiji su mnogo manji od matematički očekivanog, a to stoga što je jedno matematika a drugo praksa. Matematika ti kaže samo teorijski potencijal, a praksa stvarni. Osnovni problem je u tome što je Srbija siromašna novcem, finansijski je malo tržište u većini industrija, i teško se može izvuć novac. Drugi problem je što su kupci konzervativni i inertni, sporo reaguju na novotarije, osim ako one nisu podržane snažnom medijskom kampanjom. Treći problem je sama kultura tržišta, odnosno žestoka, dosta primitivna i beskrupulozna konkurencija.
Uzmi na primer da se pojaviš da prodaješ paradajz na pijaci. Dnevno 10 prodavaca proda ukupno 500 kg paradajza, u proseku svako po 50 kg paradajza. Odlično, ako ja udjem sa svojim leskovačkm jabučarom, eto makar da uzmem samo 10% tržišta, prodavaću i ja 50 kg dnevno.
Istina je sasvim drugačija. Prvo, nakon puno muka i podmićivanja dobićeš verovatno tezgu u nekom uglu pijace gde te niko neće primetiti, drugo kupci te ne poznaju, navikli su na stare prodavce pa neće kupovati kod tebe, a treće, stari prodavci će u najboljem slučaju spustiti cene ispod tvoje ne bi li te isterali sa pijace. U lošijem slučaju će te prisutna ekipa prodavaca istabati ili sabotirati, da se više nikada ne usudiš da dodješ. A možda i podmite inspektora sa pijace da te zeza jedno 3 dana, da ti zbog fito sanitarnih uslova ne da da prodaješ. Na kraju će tvoj prosek prodaje biti 8 kg umesto očekivanih 50 kg i ti ćeš zbog troškova povući se iz business-a. To se inače stalno dešava i velikim inostranim kompanijama koje znaju biti nadobudne i krenu da razmišljaju na isti način.
U tom smislu, bolje je imati neko, makar i malo iskustvo iz dotičnog business-a, ne bi li procenili brojke i statistiku koja vam je stvarno dostupna.
.
7. Svaki posao ima jednu ili nekoliko ključnih stvari – pronadji ih i razumi valjano
Svaki posao se bazira na jednoj ili više ključnih osobina. Pronadji ih i razumi šta je to. Ne ulazi u posao ako ne znaš šta je ključno za taj posao i da li to imaš ili ne u svojim rukama.
Na primer: mnoga prodajna mesta kao što su pekare, poslastičarnice, butici, radnje, mesare, apoteke ili fast food kiosci se baziraju na lokaciji. Lokacija, lokacija, i samo lokacija, odnosno tranzit kupaca.
Restorani se baziraju na lokaciji ali i na ličnosti vlasnika restorana, sadržaju, ambijentu, usluzi.
Usluge preko interneta se baziraju na ljudima koji koriste internet. Ako pružate usluge starijim osobama preko interneta ili seoskom stanovništvu, sva je prilika da nećete proći dobro, jer vaši kupci ne koriste internet kao medij i samim tim ni kao prodajni kanal on za vas ne postoji.
Proizvodnja i prodaja lekova se ne može sprovesti bez ispunjavanja niza propisa i dobijanja mnogo dozvola, bavljenje telekomunikacijama zahteva opremu ili mogućnost da istu iznajmiš, fabrika kablova da imaš jeftinu sirovinu u blizini, uzgoj povrća da imaš dovoljno vode, zemlje i sunca, itd.
Proizvodnja organske hrane o kojoj se deceniju i pol priča u Srbiji ima nekoliko ključnih stvari, osim vaše dobre volje. Trebate naći nekontaminirano zemljište velikih površina, što je problem, trebate imati radnu snagu i sredstva za organski uzgoj, kojih nema u Srbiji, nabavljaju se iz inostranstva kako ko zna i ume.
Ko je kupac je jedna od ključnih stvari. Ko, pod kojim uslovima, od koga i zašto kupuje to što vi hoćete da radite. Cena je takodje bitna. Pa servis, isporuka, kvalitet, moda, reputacija, poznatost, zakonski propisi, itd, mnogo stvari može da bude ključno za vas, a vi to možda nemate osvojeno. Zato pitaj i pronadji šta je ključna karika u jednom poslu, pre nego što u njega udješ.
Možete iznenaditi situacija koja je zadesila mog prijatelja, koji je kupio sjajan malinjak, sa idejom da nastavi proizvodnju na njemu. Bivši gazda mu je navodno prodao sjajan posao, koji on više zbog nekih »porodičnih problema« nije mogao da radi. Maline velike, cena na tržištu dobra, njive izdašne. Ali postojala je jedna sitnica, zapravo »porodični problem« koji je nasledio od starog gazde a da mu ovaj to nije hteo otvoreno reći o čemu se radi. Nisu mogli da nadju radnike koji bi obradjivali malinjak! Seljaci-rodjaci iz obližnjih sela nisu hteli da rade za nadnicu koju je prethodni a i sadašnji gazda nudio, a za veću nadnicu njemu posao sa malinama nije bio isplativ, pa je na kraju povadio maline i zasadio detelinu. Često vas problem radne snage može zadesiti u Srbiji.
.
8. Nikada nemate dovoljno novca za početak business-a i za troškove koji vas čekaju
Ma koliko računali koliko će vam novca trebati da počnete business, budite uvereni da će vam u Srbiji trebati više od planiranog. Iz nekoliko razloga. Prvo, ne znate koliko su stvarni troškovi, drugo ima skrivenih troškova na koje vas niko ne upozori, treće iskrsnu iznenadni troškovi, četvrto vreme naplate vam je takodje trošak i na kraju podmićivanje zna da bude značajan trošak, posebno ako budete morali nekoga da molite za nešto, dozvolu i slično.
Obično vam u pripremi troškova nešto izmakne. Na primer, osnovali ste firmu ali vam niko nije rekao da ona mora da ima HACCP sertifikat ako hoćete da proizvodite hranu, ili da bi dobili neki posao morate da imate ISO sertifikat, da bi ušli u trgovačke kanale oni traže takozvani listing fee, koji po artiklu može biti i par hiljada eura, možda vam zatreba i Pravilnik o zaštiti na radu koji mora ovlašćena agencija da vam uradi ili pak godišnja revizija poslovanja, koju vam ne radi knjigovodja već revizor. I sve to košta po par hiljada eura.
Desiće vam se takodje da računate da ćete u svom stanu imati office da bi izbegli troškove rentiranja kancelarije. A onda se iznenadite kada vas Infostan počne da tretira kao poslovno lice i da vam vodu, grejanje, smeće i stanarinu naplaćuje po znatno višim cenama jer ste sada pravno lice. To bi i Telekom trebao da učini sa telefonskim impulsima. No, tu nije kraj, Opština će vam uredno poslati račun na 20-80,000 dinara za isticanje reklame i panoa za firmu. Kada odete kod njih da se žalite i da tvrdite da vi niste okačili nikakvu reklamu ni na zgradi, ni na ulaznim vratima, oni će vam tada naplatiti kaznu što to niste uradili jer je zakonom obavezno i opet tražiti da platite oglašavanje.
Takodje, mnogo njih se zatrči da otvori agencije sa klauzulom o paušalnom oporezivanju. To se ljudima učini najoptimalnijim i najeftinijim. Na primer, dobiju rešenje da mesečno plaćaju 100 eura za porez i doprinose. Malo njih razume da je to akontacija, i da nakon godinu dana država sračuna drugu sumu, zavisno od vašeg prometa. Pa ako ste imali veći promet od predvidjenog, porez ispadne dosta veći kada se konačno obračuna. Onda, polupismeni pravnici i knjigovodje vas ne upozore da obično prihod agencija ide kao vaš lični prihod, na koji morate da platite porez na prihod gradjana, a da vam se nikakve odbitne stavke troškova same agencije ne računaju.
O bankarskim kamatama i provizijama da ne govorim, oni vas tek deru natenane. Zatim lizing vozila i opreme, troškovi goriva, struje, grejanja, klimatizacije. I onda vas zakoni iznenade, treba da se osigurate, bilo sebe, bilo business, bilo prostorije. Pa deratizacija i dezinsekcija koja je zakonska obaveza u nekim poslovima. A nekada će vam preko biti potrebno i fizičko tehničko obezbedjenje!
No, najčešća greška početnika u nekom business-u je očekivanje naplate i tok gotovine, popularni cash flow. Ljudi jednostavno ne očekuju dve stvari: da vam neko neće uopšte i nikada platiti i da će vam drugi platiti ali sa velikim kašnjenjem. Srbija je puna prevara, ljudi koji vam uzmu robu na odloženo i nikada vam ne plate, čak ni preko suda. Proveravajte sa kim poslujete. Takodje, Srbija ima nestabilan kurs dinara, koji vas ojadi. Vi ste prodali robu po kursu eura za 85 dinara a za mesec dana je već 95 dinara kada vi budete naplaćivali. Deset posto vašeg profita je već isparilo ako ste vezani za euro.
Zatim, jedno je šta ste vi dogovorili oko uslova plaćanja, a drugo je kada ćete naplatiti. Date nekome robu na 30 dana odloženo a naplatite tek za 90 dana, što znači da morate da imate novca za još dodatna dva meseca proizvodnje, ako hoćete da ostanete u poslu. Ako nemate te pare, a obično početnici nemaju, onda trče očajni u banku po kredit za likvidnost, pa im banka krene naplaćivati kamatu i profit nestaje, troškovi rastu. Pobunite li se kod jakog kupca što nije fer, što vas ne poštuje sa plaćanjem, on vas jednostavno precrta i prestane da kupuje od vas, a onda je tek pitanje i kada će da vam plati. I eto problema za vas business, ne znate šta je gore, da li teška naplata ili nedostatak prodaje zbog svadje sa kupcima.
. . .
Nastavak u sledećem broju …
Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #3
Početak priče je …
Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #1
.
E tako su moji rodjaci počeli posao sa uzgojem pečuraka svojevremeno, pa su i sami postali pečurke, jer su ih više sami pojeli i podelili komšiluku nego što su ih prodali. Nije bilo šansi da udju na pijacu, mogli su samo preko posrednika, da nekome na tezgu dostavljaju robu po smešno niskim cenama. Onda su krenuli preko restorana da plasiraju, i tu su ih troskovi potpuno dokrajcili, jer obidju dnevno 20 restorana, svaki uzme po 2-3 kila, umesto 8kg koliko im treba, nego te u toku dana zovu da im dovezes ponovo ako im nestane. Jer restorani zalihe nece da drze u restoranima, da im roba ne bude bajata, kazu, nego cimaju za po malo sitne dobavljace. A ako ti neces da im doneses, sami odu u Metro po robu ili do pijace a tebi nikada ne plate. pa ti se sad uhvati u takvo kolo.
Citajuci ovo uopste mi vise nije jasno kako sam uspela da nikada nikoga ne podmitim :D Ali su mi neke druge stvari jasne (konacno).
Dva puta sam pokusao privatni posao sa malo uspeha i prepoznajem o cemu se pise. Posebno deo o vezama. Iako mi se cinilo da ih imam, ispostavilo se da i nisu bas tako upotrebljive ako vide da ne mozes da im vratis nesto zauzvrat. A nekada jednostavno nece da ti izadju u susret cak ni za kintu. E da, nije to bilo presudno za neuspeh mog posla, vec mali promet. Na kraju sam zakljucio da je bolje da se manem corava posla i zaposlim preko veze u „Posti“ i imam izvestan zivot. A i dalje pruzam svoje usluge poznanicima, cisto za letovanje :-)
Naivni, a da pokusas pruzanje usluga i poznanicama, mozda bude i za zimovanje ;)
Zlatko, odlicni tekstovi, ovo bi trebalo postati VPUMP (Vademecum Pocetnika u Maloj Privredi). Mislim, razumijem ja sve koji iznose kritiku tipa: a gdje je tu pozitivnost, ali sam licno misljenja da je bolje kad se covjek upozna prvo sa negativnim stranama, jer na dobro se lako navikne.
Kao sto rece naivni treba znati i podmititi. Ne mozes sa par hiljada evra da usetas u opstinu ili ministarstvo i kupis dozvolu. Ja sam tu naucio jedan trik, koji sam samo jednom upotrebio iz radoznalosti, i uspelo je.
Trik je u carobnom pitanju. A carobno pitanje je „a koga biste vi preporucili?“
Znaci ako treba dozvola koja se dobija na osnovu nekog projekta, ili radovi za koje treba neka specijalizovana firma, ili dobavljac ili proizvodjac tezgi ili…. Uvek je najvaznije to pitanje. Ako ti preporuci nekoga, ima tal sa njima i ako ih ubacis u posao, dobijas dozvolu ili sta vec treba 90%. Onih 10% odlazi na varijantu da ne pricas sa pravim glavonjom koji donosi odluke. Tada ce te iz „preporucene“ firme, agencije, projektnog biroa zvati da treba jos da se podmaze, ovog puta kesom.
i to ti je ekonomija, puno cinilaca se stara o svojim interesima tokom rada za zajednicko dobro ;)
Jedan od njvećih generatora korupcije su javna i javna komunalna preduzeća. Onog trenutka, kada budu privatizovana ili bar većina njih, i korupcija će bitni smanjena, a samm tim i uticaj političkih partija. Bar se nadam… :)
Drago mi je da u komentarim vidim licna iskustva i preporuke, sto smatram odlicnom dopunom objavljenom tekstu.
Dodao bih jednu licnu stvar celoj diskusiji. Ima nas 5 prijatelja, koji smo svi bili na ozbiljnim korporativnim funkcijama, izvršni direktori prodaje, marketinga, finansija i slično, i već 5 godina kroz caffe and home brain storming-e pokušavamo da osmislimo i pokrenemo zajednički posao. Trojica od nas su imala privatan business, dvojica su načisto propala i vuku godinama ozbiljne dugove, a treći se nekako izvukao sa par hiljada eura gubitka. Ali i dalje maštamo da udjemo u neki korektan, legalan business, jer nas jedino to zanima. I svaku ideju koju dobijemo, vrlo brzo nakon unakrsnih analiza odbacimo kao nerealnu, što nemamo resurse, što nemamo prolaz na tržište, profite je rizičan ili kupci nisu spremni.
Ipak, i dalje tražimo Sveti gral preduzetništva i posao koji može da dugoročno opstane.
Mislim da vi muskarci preterujete, kao i uvek. Kod vas je sve velika prica.
Kod nas zena nema korupcije, zamislite neku zenu da prima mito! Ima toliko uspesnih zena, zar mislite da je vecina njih davala i primala mito. Doduse, ima i nekih uhapsenih zena u privredi (Postanska stedionica i slicno), kontroverznih sudija, lekarki, ali mislim da je to mnogo, mnogo manje izrazeno nego kod muskaraca, koji su pohlepniji.
Da zene imaju vecu sansu u ovom drustvu, svima bi nam bilo bolje.
Re: Zlatko
Možda imate sve više (negativnog) iskustva, a sve manje hrabrosti da se upustite u rizik? Ne moraš videti poslednji stepenik pre nego zakoračiš na stepenice, kako otprilike kaže jedna kineska poslovica.
@ Hook
Imamo sve više iskustva i znanja, pa znamo šta nas gde čeka, koliko čega nam treba, gde i kako možemo proći. A kada si u ovim našim zlatnim godinama, sa sve familijom oko vrata, ciljaš na što sigurnije. Kad si sam i mladji, lakše je grešiti i rizikuješ više.
@ Mila
Žene su manje zastupljene u poslu i raspodeli para, ali nemojte imati iluzija o njihovoj besprekornosti u Srbiji :-)
@Mila
Ja jedini put sto sam probao trik koji sam naveo, sa druge strane bila je zena. I uspelo je :)
@Zlatko : ajmo sa tim trecim delom, sta se ceka – jos to cekam da prostudiram, pa da odlucim sta cu i kako cu…
@Dejan : slazem sa pitanjem …„a koga biste vi preporucili?“…meni je isto upalilo, ali posle 4 godine lutanja i udaranja glavom
@Mila : zene, ah zene…
Apsolutno se slazem sa svim iznesenim i samo da navedem jos nesto. Nama mladim ljudima od malih nogu savetuju da se okrenemo skoli i diplomama, da ce nam ucenje doneti sve. Sad na Balkanu ima mnogo ljudi sa diplomama, magistraturama, doktoratima, a koji ne mogu da se snjadju u surovim uslovima privredjivanja. Nas sistem obrazovanja je u osnovi krivac za sve: korupciju, kulturu, dvostruke arsine itd.
I ja kao mlad covek koji uvek tezi novim stvarima, zelim da se jednog dana okusam u privatnom biznisu, a ovakvi tekstovi su dobri da mi otvore oci i pripreme me za ono sto moram obaviti da bih ostvario svoje zelje. Hvala autoru, ako nista sacuvali ste mi izvesnu kolicinu novca i zivaca…
Necu da se svadjam sa muskim komentatorima, vi ste „jaci“ pol ;-)
Dodala bih, da je cinjenica da ima vise novca u Srbiji, sve bi lakse bilo. Bez problema bi razvili mnog zenske poslove kao sto su: kursevi lepih umetnosti, kuvanja, uredjenje stana, baste, organizacija vencanja, babysiting, itd..
Ovako jedini posao su kafici, kladionice, pekare, mesare, kafane … pod primitivnom parolom … „Muskarci znaju zasto“
A mozda je ovo i medvedja usluga … ?
Komentar za tacku 5. Slazem se skoro u svemu, ne moze se uspeti bez veza i kontakata i suludo je ulaziti u posao i ne poznavati nikog (bitnog). Medjutim ne slazem se o preotimanju biznisa. Nije mi jasno na koji nacin mislite da bi neko meni milom ili silom preuzeo zastupnistvo te i te firme? Znaci ne znam na koji je to nacin moguce… ako ste mislili na reket i iznudjivanje, mislim da ovo nije 1995-ta godina i da se takve stvari sada resavaju znate i sami na koje nacine. Ako nisam upravu, voleo bih da mi kazete sta ste podrazumevali pod „otimanje i preuzimanje biznisa milom ili silom“.
S…
Dodjem ja, mocni tajkun, kod vas i kazem „ako mi date poddistributerski ugovor za tu i tu regiju, kupicu odmah 5000 komada (recimo da je to cela vasa kvartalna prodaja)“… Vi kazete super izvolite i malo bolje uslove za vas jer kupujete tu kolicinu,
Ja kazem, hvala, izvolite odmah 25% avansnog placanja (vi gledate u svoj kvartal i kapirate da je to super deal). Posle 90 dana me pitate kad ce onih 75%, ja kazem ide to dobro ali margine su male, cash flow zapinje jer se proizvod probija na moje trziste, i mogu da platim jos 25% ako mi isporucite jos 3000 komada.
Vi kazete ok jer morate da platite stranog dobavljaca koji vrsi sve veci pritisak i sami imate problem sa likvidnoscu, a u realnosti sada sam vam duzniji nego da vam nisam dao avans uopste. (po potrebi ovaj ciklus se ponavlja dok se ne prepozna pravi trenutak za sledeci korak).
Posle jos 90 dana, pitate za pare, ja kazem „sta cu kriza“…. vi ne mozete da placate stranom partneru, ali zato mu ja zakucam na vrata i kazem „pokricu njegove (vase) dugove i narucicu jos 10.000 komada ako ja postanem gold partner za celu zemlju“.
Vi me tuzite, ja bankrotiram firmu (ne moram ali ajde kao da zamislimo da bih morao jer sudski sistem funkcionise) i otvorim novu koja preuzima partnerstvo sa vasim doskorasnjim inopartnerom tako sto otkupljujem vas dug (ionako vec imam tu robu pa je time dobijam i jeftinije ili u najgorem slucaju po ceni) i avansiram 10K komada. I pokusam i da ubacim klauzulu ekskluzivnosti (koja retko prolazi za Srbiji sta god vam bilo koji distro bilo cega govori).
I eto… a ima i mnogo kreaativnijih resenja, zavisno od ucesnika :)
AAAAAAAAAA.
@ S … @ Dejan
„Preuzimanje posla“ počinje uglavnom kada isti dostigne neki zavidan nivo prometa ili pak postoji velika perspektiva rasta. Recimo da govorimo o businessu od milion eura godišnjeg prometa pa na dalje. Mali poslovi nisu toliko ugroženi. Ako vaš posao vredi godišnje par stotina hiljada eura, više treba da pazite na kućne lopove nego na poslovne.
Naravno, ako ste vi zvanični predstavnik i uposlenik strane firme i radite direktno za njih, niko vas neće napadati. Ali ako vi distribuirate stranu firmu i imate veće promete, mnogi će se probuditi i poželeti da vam uzmu business. Konkurencija, saradnici, partneri, različiti su interesi i načini. Dejan je dao jedan primer. Najčešće funkcionišu još dva modela, konkurent ode kod strane firme (recimo vašeg principala) i ubedjuje ga da vas zameni jer on ima bolju firmu, napraviće više, vi ste nesposobni, obećava siguran veći promet, itd. Ili pak, konkurent odmah krene da korumpira glavnog čoveka principala da njemu prebaci posao uz celu gornju priču.
Ima i jedna česta situacija kada vi razvijete lokalno posao, dodje regionalni igrač i samo preuzme posao jer ima višu relaciju od vas. Očit primer je zastupništvo Audia, jer 15 godina je Autokomerc bio odličan diler, i rastao svake godine a onda se pojavio Porsche i preuzeo ekskluzivu.
Zavisno od posla do posla, priče su specifične. Na primer, Delta je „fer“ preuzela Florida Bel (pakeraj kikirikija i koštunjavog voća) kada je videla koliki oni promet prave u Maxi-u, i zaključila da je dobro da oni to rade. Pozvali su vlasnike i ponudili im korektnu cenu da ih kupe. Vlasnici nikada nisu pomišljali da prodaju business, a i što bi, kada im je dobro išlo ali postojala je skrivena pretnja Deltine ponude. Odbiješ li Deltinu ponudu, letiš iz Tempa, Maxia, Pekabete, C Marketa, a to ti je 50% prometa, što ti je velika opasnost da ti firma propadne. Ljudi se sabrali i prodali business.
Postojala je duvanska industrija u Paraćinu, koja je proizvodila cigarete pre par godina ali nije bila u sistemu business-a. Radili su dobro ali su onda počele sve moguće inspekcije da ih danonoćno obilaze. Dan za danom. Na kraju je vlasniku „pukao film“ i zatvorio je fabriku.
Mogu da navodim još primera, od lekova, mleka, konditoraja, turističkih usluga, do utičnica, ali je prostor mali.
Inace, da ne pomisli neko da je ovo srpski specijalitet. Ameri su ovakve stvari usavrsili jos u 19. veku :)
Pa igrala sam ja Monopol i to prljavo… ali nisam znala da je to default i zapravo :)
Autoru svaka čast, tekstovi su odlični, ali ako mogu da primetim, pomalo pesimistični.
Početak svakog posla je mali, pa ne treba očekivati velike prihode.
U SAD postoji zlatno pravilo: prvih 10 meseci od početka posla ne treba očekivati nikakav prihod. Drugim rečima, samo je bitno da pokrivate troškove i da preživite. Za Srbiju je nešto drugačija slika, i po mom mišljenju potrebne su 2 godine da se biznis stabilizuje i krene pravim koracima.
Nisu uvek potrebne veze da bi posao uspeo, to zavisi od biznisa kojim želite da se bavite. Ako ste gradjevinski investitor, onda naravno da je opština najvažnija, ali ne mislim da je tako u retail biznisu, veletrgovini i slično.
Ja imam 15 godina iskustva u biznisu – imao sam svoju firmu 4 godine, radio sam kao Gen. Manager u nekoliko firmi, ali nameravam da se ipak vratim privatnom poslu, koji mi donosi više slobodnog vremena, veću slobodu, mogućnost da se više posvetim porodici i mojim interesovanjima.
Smatram da biznismen ipak mora da stekne neko iskustvo u biznisu, tj. da radi za nekoga kako bi mogao samostalno da krene u neki posao. Za vodjenje uspešnog i legalnog posla, vlasnik mora da ima iskustvo, obrazovanje, novac i jak motiv da uspe.
Što se tiče Srbije – ovo je malo tržište i siromašno i nije lako bilo šta da se proda potrošačima. Po meni, pravi proizvodi se kriju u zdravom načinu života, zdravoj hrani, opremi za bebe i decu i slično. Nedavno sam pročitao da 95% svih kupovima obave žene. Mene ne zanimaju proizvodi i usluge koji su usmereni ka muškarcima. Uslugu je vrlo teško prodati u Srbiji, jer je to „prodaja magle“ i uvek će se naći neko ko će spustiti cenu ispod svake realne cene (primer je izrada Web sajtova od strane studenata). Ko planira da uradi razvoj nekog Web sajta – moja preporuka je – odustanite od bilo kog sajta koji je usmeren ka Srbiji. Radite globalno.
Surfujte Internetom, pronadjite neki proizvod koji ima „prodju“ na tržištu. Uvezite manju količinu, atestirajte proizvod. Napravite neku mini marketing kampanju i osluškujte tražnju. Ako tržište ne prihvati taj proizvod, tražite neki drugi i ne odustajte.
toliko od mene. Nadam se da sam nekima pomogao.
Hocu da kazem da potpuno razumem napisan tekst, ali da sa druge strane pomalo ne razumem autora kao ni sta se sa ovim tekstom htelo postici. Bojim se da ovakvi tekstovi ne mogu neiskusnog coveka da upute u pravom smeru (pre ce ga uplasiti da pokrene privatan biznis), a sa druge strane zar nije sve ovo otkrivanje tople vode, jer i vrapci na granama vec pevaju o dekadenciji drustva u Srbiji, bahatim poslodavcima, korupciji, ulizicama, cinkarosima, prodanim dusama, sakrvenim porezima, kasnim naplatama, prevarama, vezistima, dilovima, mafiji, monopolima i ostalom?
Bez uvrede, video sam na tvom LinkedIn profilu da si dosad promenio 10 firmi zvucnog imena i da u nijednoj nisi bio na funkciji nizoj od menadzera, kao i da si u vecini tih firmi proveo oko godinu dana. Sam kazes da si umesao prste u preko 10 različitih industrija, da si bio konsultant za desetine firmi i da si neke od tih firmi napravio liderima. Da prostis, jedan takav prekaljen veteran ne bi trebao imati problema sa startovanjem privatnog biznisa, jer ta prica meni jednostavno ne pije vodu.
Dok sam (jos ne tako davno) radio u jednom izvikanom privatnom preduzecu (koje se bavi finansijama i zaposljava vise od 1000 radnika) vrlo dobro sam video sta su srpski menadzeri i zasto mi je direktor sektora KV (ka-ve) radnik po struci. Ovim ne zelim da kazem da si mozda i ti jedan od takvih menadzera, vec da meni licno titule menadzer ili direktor (niti njihovo iskustvo) ne znace vise apsolutno nista. Cast izuzetcima.
@ iskren
Ideja posta je bila da neko ko ima jaku želju da pokrene sopstveni business, a mlad je i neiskusan, prvo malo sagleda situaciju, razmisli, pa odluči. Pisano je zakodje i za sve one pametne povratnike (visokoškolski kadar) koji bi da pokrenu business u Srbiji, a ne znaju zapravo kakva je situacija. Sve misle da je slično Kanadi, Americi, Nemačkoj, makar u nekim stvarima, da postoji slobodno tržište, da se kvalitet ceni, itd. A nije tako.
Što se tiče mog privatnog business-a i prekaljenosti, istina je da do sada nisam došao do kvalitetne ideje, ili ideje koja ne zahteva mnogo resursa i novca koji nemam u dovoljnoj meri. Uvek mi je bilo lakše da postojeći business razvijam nego da pravim start up, jer u tekućem business nesto postoji i to samo trebaš unaprediti, dok u start up-u je sve neizvesno ako nemaš jake resurse ili je pak mučno izvesno.
Istine radi, imao sam par privatnih projekata, ali su bili polovični i nisu opstali, baš iz nekih razloga koje sam navodio, pošto mene ne vodi strast za novcem da bih ulazio u sumnjive zone, dilove, korupciju i znaš već sve i sam.
A daću ti i jednu yanimljivui tezu, kada radiš u puno industrija i menjaš firme, stekneš veliko iskustvo, i možeš da se snadješ u mnogo različitih delatnosti, mnogima da pomogneš, ali ne i sebi. Jer tranzicija kroz različite industrije ti daje znanje ali ne i suštinske kontakte sa samom industrijom, sa decision maker-ima itd. .
Pročitao sam sva tri teksta i stoji većina stvari što ste napisali (tačke pod: 1. 2-šta je meni veliki novac, nekom drugom nije, 3- obavezno, 4- Ne verujte potrošaču? Niste uspeli zato što ipak niste prepoznali stvarne potrebe. Moja filozofija- upoznajte potrošače, obostrano zadovoljstvo. 5- Makijavelistički pristup. Za poslovni uspeh normalno je da su nam potrebne: Prave škole ( Amerika 68% tercijalno obrazovanje, Srbija 11%) Znanje i Prijatelji na strateškim pozicijama. 6- ne treba se zanositi velikim brojevima ali treba imati cilj (tkz. poslovni plan). 7- Apsolutno, 8- Nikada nemam dovoljno novaca. A ko ima? :)
Ali ako Vi ili neko drugi nije uspeo u nekom poslu zbog nedostatka znanja (marketinga, prodaje), poznavanja tržišta, nedostatka veza ili novca, ne mora da znači da neko drugi neće.
Čak naprotiv, Ja verujem da hoće ali mora biti spreman da radi za sebe više nego za drugog. E tu je caka. Rad.
Što većina misli da će lako ako krene u preduzetničke vode koje (ovde se slažem sa vama) su i te kako turbulentne. Pobeđuje najbolji ( čitajte kako želite). Najbolja usluga, proizvod, mesto i cena. Morate imati KVALITETAN proizvod/uslugu po KONKURENTNOJ ceni. Cena u B2B ipak igra presudnu ulogu.
Poenta je dati sve od sebe i više od toga. I učiti. Life long learning.
Da završim sa citatom Mikelandjela: „Za većinu nas najveća opasnost nije u tome što sebi postavljamo previsoke ciljeve, koje ne uspevamo da dostignemo, najveća opasnost za većinu nas, je u tome, što imamo suviše skromne ciljeve koje iz dana u dan ostvarujemo.“
@ entuzijast koji hoce da ima vise slobodnog vremena i zato bi usao u privatni biznis: nece se desiti, imaces vise vremena ako budes radio za drugoga,nego u svom privatnom poslu. U svom privatnom poslu spremi se za duplo vise rada i duplo vise stresa ako hoces da uspijes – rijetki su sretnici koji ubodu zlatnu koku i stvarno mogu da budu vlasnici preduzeca koji zaposljavaju kvalitetne menadzere da im vode poslove a njima ostaje kajmak… ovo govorim iz zivotnog iskustva mene i bliskih mi ljudi, ne iz teorije nego iz prakse…
Slazem se da nam je obrazovni sistem katastrofalan, ali bas zato su ovakvi blogovi i iskustva prenesena od autora i samih citalaca – dragocjeni !!!
[…] smo sa prvim postom oštro, drugi je nastavio u tom stilu, a treći će biti nešto mekši i […]
[…] Kako započeti sopstveni business u Srbiji – šta vas čeka … #2 […]