Sve posledice Bregzita: Podvlačenje crte posle britanskog izlaska

SVE SE VRTI OKO NOVCA

Ekonomska studija koja pokazuje koliko posledice Bregzita utiču na brojna društvena polja, a ne samo na ekonomiju. Odlično potvrđuje tezu koliko je novac važan u savremenom društvu, kao i na šta sve utiče i na šta će u budućnosti uticati izlazak Velike Britanije iz EU.

Davne 1984. godine, “čelična lejdi” Margaret Tačer je, makar po legendi, lupila svojom tašnicom o sto u sedištu Evropske unije i podviknula: “Želim da mi vratite moj novac!” Taj udarac je toliko jako zaljuljao sto predsedavajućeg EU, da bi jedna noga tog stola prošlog četvrtka i definitvno otpala. Čelična lejdi je bila ljuta na tadašnju politiku EU kojom se zahtevalo da Britanija izdvoji mnogo više novca u budžet EU na ime poljoprivrednih subvencija. Nekadašnja konzervativna premijerka je tada “izboksovala” čuveni “britanski rabat” kojim je bilo dogovoreno da se deo novca koji Britanija uplati u budžet EU, naknadno vrati u britansku kasu.

Novac koji je Britanija plaćala na ime članarine u EU (tj. koji je zahtevala nazad), maltene je uvek bio kamen spoticanja međusobnih odnosa. Menjali su se premijeri, a sa njima i pogledi na milijarde koje idu na relaciji UK-EU. Tako je Toni Bler pristao da deo britanskog rabata ponovo “pokloni” EU – “kako bi pomogao novim članicama da uhvate korak sa starim u ekonomskom smislu”. To je kod stanovništva Britanije godinama stvaralo animozitet prema politici EU, čime se često populisalo, a što je na koncu dovelo i do stvaranja novih partija koje su počele otvoreno da se protive članstvu u EU (UKIP na čijem je čelu sada već čuveni euroskeptik Najdžel Faraž). Čak je i trenutni premijer Dejvid Kameron iskoristio priliku da 2014. godine “udari pesnicom” o isti onaj sto, nakon što su mu zvaničnici EU ispostavili fakturu kojom su ga zadužili za dodatnih 2,1 milijardi evra “jer je novim proračunima utvrđeno da se Velika Britanija ekonomski bolje razvija od ostatka EU”.

Stotine miliona i desetine milijardi su posljednjih dana odzvanjali ušima svakog Britanca, koji je nekako prilično nenadano dobio priliku da odlučuje o budućem toku tog novca i takođe, potpuno nenadano, odlučio da taj tok potpuno prekine!

A koliko je to novca, pokušaćemo da “presaberemo”:

– 2014. godine stvarna uplata Velike Britanije u budžet Evropske unije, uključujući i povraćaj, prema podacima Office for National Statistics, iznosila je 14,7 milijardi funti. Ovaj iznos odgovara godišnjoj uplati od 228,43 funti po glavi stanovnika.

– U 2015. godini ukupni doprinos Velike Britanije, uključujući povraćaj, procenjen je na 12,9 milijardi funti. Konkretno te godine, Britanija je od EU primila 4,4 milijardi funti za javni sektor.

– Na osnovu podataka sakupljenih od 2006. do 2015. Velika Britanija, uz Nemačku i Francusku, izdvaja najviše sredstava za EU. Britanski doprinosi budžetu variraju iz godine u godinu, a procenjuje se da su bili veći u poslednjih nekoliko godina nego u prošloj deceniji.

– U periodu od 2009. do 2015. godine, iznos rabata se kretao između tri i pet milijardi funti, s tim što je često opredeljeni rabat ostajao u budžetu EU kao pomoć. Uzimajući sve u obzir, Britanija je i dalje doprinosila budžetu Evropske unije u većoj meri nego što je dobijala zauzvrat.

Kada se crta podvuče i sve procene privedu kraju bitno je samo jedno: Britanija je izglasala izlaz, a to je već prvog dana izazvalo pravu finansijsku buru:

– Funta je doživela najveći pad u odnosu na dolar od 1985. godine, a Mark Karni, guverner Banke Engleske rekao je da će uraditi sve da podrži funtu i najavio spremnost BoE (Bank of England) da obezbedi više od 250 milijardi funti dodatnih sredstava.

– Evropska tržišta beleže najoštriji pad, još od 2008. Agencija Blumberg je procenila da je nakon Bregzita, u jednom danu, 400 najbogatijih ljudi na svetu izgubilo 127,4 milijarde dolara. Tako je najbogatiji Evropljanin Amansio Ortega izgubio šest milijardi, dok su Bil Gejts i Džef Bezos izgubili po milijardu dolara.

– Cena zlata se vinula u nebo, na najviši nivo još od finansijske krize 2008. godine. U dolarima skok iznosi oko 8% na 1.322 dolara za uncu, dok je u funtama skok čak 15% i dostiže iznos od 972 funte.

– Gotovo sve evropske berze su zabeležile pad, a najviše su gubile akcije evropskih banaka. Akcije The Royal bank of Scotland pale su za 35%, akcije Barclaysa i Lloydsa za po 30%. Akcije francuskih banaka su takođe zabeležile ogromne padove: BNP Paribas i Credit Agricole su pale za 17%, dok su akcije Societe Generale pale za 21%. Nemačka Deutsche bank i Commerzbank su zabeležile gubitke od preko 16%.

Na političkoj sceni naslućuje se i razbuktavanje davno zapaljene vatre:

– Španija će zahtevati vladavinu nad Britanskom kolonijom na Gibraltaru, koja je smeštena na južnom kraju Španije. Gibraltar je pod Velikom Britanijom od 1713. godine, a 96% njegovih glasača se izjasnilo za ostanak u EU.

– Sinn Fein, partija koja ima moć u Sjevernoj Irskoj i podršku u Republici Irskoj, zahteva referendum za ujedinjavanje dva dela Irske. Severna Irska je ostala deo Velike Britanije nakon raspada Irske 1922.

– Nikola Stardžon, vođa Škotske nacionalne partije rekla je da Škotska mora održati drugi referendum za nezavisnost prije nego Velika Britanija napusti EU. Škotska je takođe, velikom većinom glasala za ostanak u EU.

Osim promena na političkoj sceni, pad funte je pokrenuo lavinu društvenih dešavanja. Kakve posledice mogu osetiti ljudi širom sveta zavisi od ugla posmatranja:

– Naslućuje se da bi zbog pada valute Britanija mogla biti povoljnija za strane turiste, dok bi domaćem stanovništvu mogao biti skuplji izlazak iz zemlje. Turisti, na primer, sada mogu znatno povoljnije kupiti prevozne karte za Britaniju.

– Kako u turizmu, tako i u drugim granama, veliki deo radne snage, potiče upravo iz zemalja Evrope, a posebno iz Istočne Evrope. Izlaskom će se otežati proces regrutacije radne snage, što može imati loš uticaj na britansku ekonomiju, imajuću u vidu činjenicu da su radnici sa Istoka spremniji da rade za značajno niže zarade od Britanaca.

– Zanimljivo je da je internet bio uzburkan i padom pojednih veb stranica. U petak, 24. juna, tokom celog dana se teško pristupalo platformama za monitoring i trgovanje valutama, a tzv. “crash” je doživela i jedna od najvećih online stranica za shopping – ASOS. Na društvenim mrežama se razvijaju razne teorije o tome da li je stranica pala zbog masovnog šopinga nakon pada vrednosti funte ili zbog toga što ASOS sam snižava cene.

– Položaj studenata, koji su većinski bili za ostanak u EU, takođe je predmet mnogih debata. Oko 125.000 evropskih studenata boravi na britanskim univerzitetima. Svi oni su u pogledu školarine i finansijske pomoći tretirani kao domaći studenti. Sa druge strane, u školskoj 2013/2014 godini, više od 15.000 studenata iz Velike Britanije je učestvovalo u programu Erasmus, koji još od 1980. obezbjeđuje razmjenu studenata u okviru Evropske unije.

– Britanski analitičari su, takođe, procenili da Bregzit može dovesti ili do pada u rastu cena nekretnina ili do potpunog pada cena. Za investitore je ovo loša vest, ali za običnog kupca može značiti dobru priliku.

Ovo su samo neke od posledica i reakcija, početak klupka koji je tek počeo da se razvija. Sada se nameću razna pitanja o budućnosti Velike Britanije, Evrope i sveta. Ono što je sigurno je da smo svi zajedno ušli u novu etapu, punu nepredvidljivih događaja.

Čerčil je jednom rekao: “Najbolji argument protiv demokratije je petominutni razgovor sa prosečnim glasačem”. Da li će Bregzit, kao dokaz da su ljudi spremni da biraju radikalne promene, potvrditi ovu tvrdnju o neefikasnosti demokratije ili ipak usloviti snažniju Evropu koja će se razvijati u jednom novom smeru, vreme će pokazati.

Izvor: Erste.me