O KRAĐI
„Velike krađe su greške. Sramota je krasti malo. Mali lopovi su amateri. Umesto da greše, oni kradu. Krasti malo je glupo. Zato male lopove i kažnjavaju“, kaže Matija Bećković.
Šta je krađa, a šta „greška“ – jedno razmišljanje Matije Bećkovića iz njegove knjige „O međuvremenu“.
U samoposlugama je u toku prošle godine uhvaćen veliki broj sumnjivih tipova koji su se motali oko sode bikarbone, najlon kesa i žvakaćih guma. Nedavno je uhvaćen provalnik koji je obio Dom zdravlja i progutao dve sonde. Uhvaćen je i potencijalni lopov iz pasivnih krajeva, u trenutku kada je neočekivano na punu kasu. Zatečen je mrtav na mestu zločina. Infarkt.
Građani su predali vlastima protuvu koja je u Kasini iz kazana vrele čorbe, golim rukama izvukla najveće parče mesa i pokušala da nestane u masi! Pao je i šarmer koji je devojkama davao tuđe telefone i vizit-karte. Lišen je slobode, u trenutku dok je pored javne govornice čekao telefonski poziv. Dolijao je i lažni kelner. Uhvaćen je i manijak koji se sam prijavio. Koza koja je izbegla šumske racije lišena je slobode u jednom luksuznom hotelu. Kod sebe je imala lažni pasoš. Nijedna kontrola u vozilima Gradskog saobraćaja nije prošla bez uspeha. U Studentskom gradu su takođe postignuti zapaženi rezultati u hvatanju onih koji ilegalno spavaju u krevetima, u kojima već dvojica leže.
Na pijacama je povećana budnost do te mere da je postalo nemoguće ukrasti lubenicu. Kordoni štite lubenice, a provokatori sa velikim crvenim kriškama mame one koji su skloni krađi. Na delu je uhvaćen i obijač apoteke u jednom poznatom mestu u unutrašnjosti. Uzeo je kutiju plivadona jer ga je, prema vlastitom priznanju, boleo zub, a apoteka je bila zatvorena! Čovek koji je godinama radio kao dimničar nije ostao nezapažen. Ko zna dokle bi trajalo da jednog dana nije zatražio penziju. Ispostavilo se uopšte nije imao dimničarski zanat – dirinčio je kao samozvanac, bez ikakvih kvalifikacija!
Iznenada je otkriven opasan falsifikator zdravstvenih uverenja, koja je falsifikovao da bi radio na težim fizičkim poslovima. Broj falsifikatora ulaznica, fotografija, vozačkih dozvola i kelnerskih diploma osetno je smanjen. Ni ćosavac, koji je svojim slikama dodavao bradu i tako odgovarao na neke bračne ponude, nije mogao dugo. Koliko je bio drzak kad je sebi bespravno crtao bradu, toliko je bio kukavica i slabić na saslušanju. Jedan gospodin bio je dugo sumnjiv jer je imao velike i masne fleke na odelu, a vrlo male prinadležnosti. Bilo je jasno da fleke ne potiču sa njegove trpeze. Trebalo je biti strpljiv i pažljivo motriti. I trud se isplatio. Uhvaćen je u trenutku kad je krao fleke sa odela jednog druga. Svi su ovi kriminalci kažnjeni po zakonu. Postali su svima poznati. Njihove slike su u kriminalističkim kartotekama i sudskim rubrikama.
Međutim, dok su se sve naše snage angažovale na hvatanju malih lopova, na drugoj strani, na žalost, nije išlo sve kako treba. Desilo se mnoštvo promašaja i grešaka, čiji su autori ostali anonimni. Nekoliko rodoljuba je crkvu iz svog rodnog kraja na točkovima prevezlo u svoje bašte. Jedan društveni fond greškom je prebačen na privatni žiro-račun. Sto kilometara asfaltnog puta stoji smotano u rolnu u podrumu jednog od investitora. Jedna je na banku stavila svoj porodični grb i isterala direktora. Nekoliko stotina hektara najplodnije zemlje zasejano je najlepšim morskim belutkom. Unazađena je čitava jedna grana. Pogrešno je rukovođeno jednom oblašću. Podignute su fabrike na pogrešnim mestima. Propale su serije, faze, semestri, planovi i programi. Sve ovo nisu krađe. To su greške.
Ovaj novac je žrtva pogrešne politike. Žrtva progresa koji ne ide uvek glatko. Greh je krasti nekog lično. Ovaj novac nije bio ničiji. Velike krađe su greške. Sramota je krasti malo. Mali lopovi su amateri. Umesto da greše, oni kradu. Krasti malo je glupo. Zato male lopove i kažnjavaju. Ne zbog krađe već zbog gluposti, naivnosti, prostakluka. Oni svima nama krnje ugled. Oni su toliko primitivni da moraju krasti.
Drugi do tuđeg novca dolaze nesvesno, prirodno, spontano, slučajno, uzgred. Agenti i sudovi su nadležni za greške. Greške prelaze iz njihove nadležnosti u oblast literature apsurda i objektivnih teškoća.
Iz knjige „O međuvremenu“ Matije Bećkovića
Priredio: Zoran Lazarević