TRAŽIM
U izmaglici sećanja
tražim sve prijatelje
raseljene po svetu
i nekim svojim ličnim svetovima,
u traganjima za boljim ljubavima
i nekom boljom srećom.
Tražim’sve one koje sam pratila,
i koji su mene pratili
iz vagona i sa perona,
sa terminala i do aviona.
Tražim sve one prijatelje
izgubljene između dve čaše
špricera uz reči:
Za rastanak i da se ponovo vidimo.
Tražim sve one čije mi oči još
svetle u noći.
I sve one koji su mi verovali
dok sam govorila da nema ničeg
stvarnijeg od nestvarnog.
Tražim sve one koji su znali da čuju
i razumeju moje ćutanje,
i sve one sa kojima sam bila
i tamo, gde nikad nisam kročila.
Tražim sve one koji su se detinje
iskreno čudili,
večito odrastali i iskreno voleli,
a onda najednom nestali
negde između neba i sna
nikad ne saznavši
da sam i ja njih volela.
Tražim ih,
a ne znam
da li ćemo se ikad razdvojeni naći…
Ali znam
da se nikad nećemo prestati tražiti.