Veselinka Stojković

 

Lastavičje gnezdo

Iz riznice dijalekatskog govora sela Rataja kod Vranja (Prizrensko-timočki dijalekat)

 

Ластавичке гнездо виле,

на срце ми збор збориле:

„Дов-доведи с’ драго твоје,

драго твоје, мило твоје“.

–

Под крилце ваше свилéнце,

ластавичке, душе миле,

узните ми душу болну,

носите гу, душе миле,

под стревку милу њигóву.

–

Ластавичке, другáчко,

ти си имаш твоје гнездо;

ја си имам драго моје,

драго моје на далéко.

–

Лет летите, ластавичке,

падните ми на мој прозор,

да ви кажем тугу моју.

–

Паднáше ми ластавичке,

на прозор, миле, паднáше,

па ми појев, па ми викав:

„Ајд’, девóјче, дом те чека,

мило момче, кућа вилна,

ајд’, девóјче, даре спремај!“

–

Долетóше ластавичке,

долетóше од долéко,

од долéко, преко море,

па ми носив абéр убав,

абéр убав, пиле моје,

носив китку да се китим,

да се китим, да с’ удáјем.

–

Ластавичке збор ле:збори

„И девóјче и тој момче

како миле ластавичке“.

–

Ластéнце, моје пилéнце,

што ми одиш, што ми збориш,

ја си знајем моју муку.

–

Ластéнце, моје милéнце,

узни ме под крило твоје,

па ме носи, па ме чувај.

–

Ластавичице, ластéнце,

све ми је твоје у груди;

двори су ми твоји бели,

слунце ми из њи голéмо.

–

Дођи ми, ластéнце, ласто,

ја те чекам, ја се надам.

–

Ластавче ми дошло мило,

па ме двори, па ми поје.

–

Пуно гнездо ластавчики

од две миле ластавичке.

–

Ластавичка мила свака,

Милу си стреву познáва.

(Свака си ластавичка

своју стреву познáва.)

. . .

Pesma iz knjige „Draga moja Antonina, Vranje, 2011